NASA gradi nuklearku u svemiru?
Naučnici smatraju da bi ljudi mogli da koriste reaktore za nuklearnu fisiju i u vanzemaljskim uslovima - na Mesecu, Marsu ili nekoj drugoj planeti.
Premda je prvobitno zamišljeno da se nuklearna energija proizvodi isključivo na Zemlji, naučnici Američke svemirske agencije (NASA) smatraju da bi ljudi mogli da koriste reaktore za nuklearnu fisiju i u vanzemaljskim uslovima - na Mesecu, Marsu ili nekoj drugoj planeti.
Šta je nuklearna fisija?
Nuklearna fisija, poznata i kao atomska fisija, je proces u nuklearnoj fizici u kojem se jezgro jednog atoma deli na dva ili više manjih jezgara kao fisionih proizvoda i obično još nekoliko nusproduktnih čestica. |
Nuklearna fisija ne zavisi od sunčeve svetlosti, vetra ili bilo kog drugog elementa, tako da nije vezana za mesto na kojem se koristi. Ideja nije nova, ali bi novi projekat NASA mogao da dovede do prvog prototipa.
Nove centrale neće ni po čemu biti nalik ovih na Zemlji, već će biti izuzetno futurističkog oblika, navode u NASA.
Džejms Verner, vođa istraživačkog projekta, ističe da je nova tehnologija razbijanja atoma znatno drugačija od trenutne metode po kojoj rade nuklearne elektrane.
"Ljudi ne bi nikada prepoznali nuklearni reaktor u sistemu nuklearne fuzije. Reaktor bi sam po sebi mogao da bude veličine kofera. Bez kula za hlađenje, objasnio je on dodavši da je rec o kompaktnom, pouzdanom i sigurnom sistemu koji bi mogao da bude od presudnog značaja za uspostavljanje naseobina na drugim planetama.
Tehnologija nuklearne fusija može se koristiti na Mesecu, na Marsu ili bilo gde gde NASA vidi potrebu za energijom", istakao je Verner.
On je naveo da bi sistem nuklearne fisije na Mesecu mogao da proizvodi 40 kilovata i više električne energije, što je približno količini struje koja je potrebna za napajanje osam kuća na Zemlji, a mogao bi da se postavi u kraterima, kanjonima ili pećinama.
Prvi prototip bi trebalo da bude sagrađen 2012. godine. Reč je o zajedničkom projektu NASA i američke Agencije za energiju (DOE).
Sunčeva svetlost i gorivne ćelije bile su glavni izvor energije za svemirske misije u prošlosti, ali su inženjeri shvatili da sunčeva energija ima svoja ograničenja koja nuklearna energija može da nadomesti.
"Najveća razlika između solarnog i nuklearnog reaktora jeste u tome što nuklearni reaktor može da proizvodi snagu u bilo kom okruženju - Mesecu ili Marsu", kaže Verner.
