Evropa leži na mreži tajnih tunela?
Ljudi iz kamenog doba u nasledstvo su nam ostavili podzemni svet sastavljen od hiljada kilometara tunela. Protežu se od severa Evrope pa sve do Mediterana.
Dokaze za ovo, navodno ima poznati nemački arheolog Hajnrih Kuš, a pronašao ih je ispod stotina neolitskih naselja širom Starog kontinenta. Nakon nekoliko godina istraživanja, zaključke svog rada objavio je u knjizi “Secrets Of The Underground Door To An Ancient World”.
- U nemačkoj pokrajini Bavarskoj pronašli smo mrežu tunela dugu 700 metara, a našli smo je i u Austriji. Ta mreža ukupno je duga oko 350 metara. Preko cele Evrope bilo je nekoliko hiljada tunela, a protezali su se od Škotske do Mediterana, tačnije do Turske. Činjenica da su opstali, pa makar i u ovom obliku, hilajdama godina samo dokazuje da su zaista morali biti ogromni. Još ih nismo međusobno povezali, ali zasigurno su činili fascinantnu mrežu - napisao je u knjizi Kuš.
Tuneli su, navodi dalje Kuš, u proseku široki oko 70 centimetara, a bili su dovoljno veliki da se kroz njih može provući čovek. Zidovi su prepuni udubljenja. Kuš pretpostavlja da se u njima skladištila roba tokom putovanja ili su služile kao neka vrsta odmorišta.
Naučni krugovi odmah su reagovali na kontroverznu knjigu. Smatraju da se na temelju nekoliko stotina metara iskopina ne može zaključiti da se radilo o mreži hiljada kilometara, pogotovo zato što dosad iskopani tuneli još nisu povezani. Oni koji se slažu s Kušom teorijom smatraju da su tuneli pračoveku služili kao zaštita od predatora, a neki navode da su ih ljudi najverovatnije koristili kao sigurne prolaze u ratovima, u vreme prirodnih katastrofa ili drugih havarija. Neki su ih uporedili s današnjim autoputevima. Na ulazima u mnoge tunele danas postoje kapelice. Kuš objašnjava da ih je vekovima kasnije gradila Crkva.
Slični podzemni tuneli otkriveni su i u Andima u Peruu. Južnoameričke podzemne gradove navodno je iskopao drevni narod Inka. Pariz takođe skriva tajni lavirint podzemnih tunela koji se protežu na više od 300 kilometara. U 17. i 18. veku, tuneli su korišćeni kao kosturnice. Za javnost su otvorena samo dva kilometra. Poznate su i tuniske katakombe ukupne dužine 5,5 kilometara. U njima je u 3. veku navodno pokopano oko 15.000 hrišćana.
