U Srbiji stopa softverske piraterije oko 74 odsto
U Srbiji je stopa softverske piraterije oko 74 odsto i u regionu mi se nalazimo na samom dnu, gde su jedino sa nešto višim stopama piraterije Crna Gora i Albanija, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu.
Na konfrenciji za novinare, na kojoj je bilo reči o kontroli upotrebe nelegalnog softvera, ukazano je kako je smanjenje softverske piraterije jedan od bitnih preduslova za priključenje Srbije Evropskoj uniji (EU).
I druge zemlje su imale taj problem koji su morale da reše, rekli su učesnici konferencije i podvukli da je za EU prihvatljivo da se stopa piraterije svede barem na 50 procenata.
Da bi bio sprečen ovaj vid nelegalne prodaje, Poreska uprava je formirala Odeljenje za kontrolu legalnosti softvera koje je već postiglo određene rezultate.
Pomoćnik direktora Poreske uprave (PU) Dejan Vidojević izjavio je da o rezultatima kontrole najbolje govore statistički podaci da su povećani prihodi po osnovu naplaćenog poreza na dodatu vrednost (PDV) od prodaje računara i sofvera.
Vidojević je naveo da je iznos PDV od prodaje računara i sofvera u aprilu 2011. godinu u odnosu na isti mesec prošle godine povećan za 29,66 odsto.
"Kontrolisano je 1.181 računara, od čega je bilo 948 računara sa instaliranim legalnim, a 233 sa nelegalnim softverom. Kod 14 poreskih obveznika dat je rok za legalizaciju, a jedan poreski obveznik nije ispoštovao taj rok i protiv njega će biti podneta prijava za privredni prestup", rekao je Vidojević.
Većina nepravilnosti utvrđenih u procesu kontrole kod poreskih obveznika, uglavnom su bile rezultat nedovoljne obaveštenosti i realnog nehata, nego smišljene aktivnosti, ocenio je Vidojević.
Predstavnik Biznis softver alijanse u Srbiji (BSA) Dragomir Kojić, organizacije koja se bavi promocijom legalnog sofvera i borbom protiv privrednih subjekata koji koriste nelegalne programe, istakao je kako je cilj da preduzeća funkcionišu i rade, ali da ekonomska kriza svakako ne treba da posluži kao izgovor za neovlašćeno korišćenje.
Kojić je objasnio da je na sajtu BSA moguća anonimna prijava nelegalnog korišćenja sofvera.
Slučaj se zatim procesuira unutar same alijanse, kontaktiraju se članice koje su prozvane da koriste nelegalni softver, a tek pošto se u proceduri dokaže da to rade, prijava se podnosi PU.
Kazna za privredne subjekte koji učine ovaj privredni prestup kreće se od 100.000 dinara do tri miliona, a za direktore tih preduzeća od 10.000 do 200.000 dinara.
Tek potom se vodi građanska parnica u kojoj se traži odšteta na osnovu neovlašćenog korišćenja.
