Izgradnja najjačeg radioteleskopa ikada
Na pustinjskoj visoravni Atakama u Čileu u toku je izgradnja polja radioteleskopa (ALMA), deset puta osetljivijih od svih dosad poznatih, koji će omogućiti dublje osmatranje vasione do sada.
Prema zamisli stručnjaka, teleskop će se, za prvo vreme, sastojati od 66 posebnih antena koje će "uhvaćene" singale kombinovati u jedan signal s ciljem da se dobije jedinstvena slika.
"ALMA je veliki pomak u astronomskim istraživanjima, jer je deset puta osetljiviji od sadašnjih teleskopa. Sa njim ćemo moći da proučavamo poreklo svemira i poreklo života", kaže čilenski stručnjak Paolo Kortes.
Radioteleskopi hvataju elektromagnetne signale vrlo visoke frekvencije, sa udaljenih zvezda i galaksija, koje kompjuteri, kao što je slučaj sa tv signalima, pretvaraju u slike i snimke.
Prema prvim računicama, ALMA kompleks će koštati oko milijardu evra, jer će, osim za precizne antene i najsnažniji kompjuter na svetu, dosta novca biti potrebno i za izgradnju infrastrukture na surovom prostoru.
Kod antena će posebno zahtevno biti osiguravanje njihove preciznosti, na šta utiču i sunčevi zraci, kaže britanski naučnik, Nik Vajborn.
I osnovni građevinski radovi,odnosno pravljenje temelja antena, zahtevaće izuzetnu preciznost, zbog čega će radnici koristiti satelitsku navigaciju i lasere.
Postolja moraju da izdrže test izuzetno teških vremenskih uslova na pustinjskoj visorovni, gde temperature padaju na minus 40 stepeni Celzijusa, a vetar, ponekad, ima snagu od 120 kilometara na sat. Pritisak vazduha na Atakami je upola manji nego na nivou mora.
Šezdeset šest antena delovaće kao jedan teleskop, čiji će se položaj menjati zavisno od njihovog položaja.
Za pomeranje antena visokih 12 metara i teških 120 tona konstruisana su dva specijalna vozila, koja mogu da ih pomeraju sa preciznošću od jednog milimetra, kažu stručnjaci, dodajući da će tegljači biti usmeravani daljinskim upravljačima.
Prva posmatranja predviđena su za kraj 2011. godine, a naučnici iz projetka ALMA očekuju da će, uz pomoć ovog teleskopa, moći da posmatraju delove svemira onako kako su izgledali pre 10 milijardi godina.
