Ateroskleroza stara 3.500 godina
Ateroskleroza, kardiovaskularna bolest koja predstavlja suženje arterija, “stara” je 3.500 godina, pokazala je nedavno objavljena studija američkih i egipatskih naučnika, preneli su beogradski mediji.
Naučnici su do ovog zaključka došli kada su u Nacionalnom muzeju egipatskih antikviteta u Kairu na pločici pored mumije faraona Mernepta, koji je vladao između 1213. i 1203. godine pre nove ere i umro u 60-oj, pročitali da je patio od ateroskleroze i artritisa, odnosno upale zglobova.
To ih je navelo da skeniraju mumije 52 ljudi koji živeli u starom Egiptu između 1981. godine pre nove ere i 334. godine nove ere i posebnu pažnju obrate na kardiovaskularni sistem. Kod 44 mumije mogli su identifikuju arterije i srce, dok je kod ostalih to bilo nemoguće.
Najveće iznenađenje je bilo to što su zidovi krvnih sudova, tačnije arterija 20 mumija muškaraca i žena, bili obloženi kalcijumom, čije nagomilavanje vodi ka aterosklerozi.
Sve mumije su imale preko 40 godina kada su umrle - podatak do koga su naučnici došli detaljnom analizom skeleta. Najstarija mumija sa aterosklerozom bila je egipatska princeza Ahmoz-Merit-Amon, koja je, najverovatnije, živela između 1580. i 1550. godine pre Hrista. Umrla je kada je imala nešto više od 40 godina.
“Aterosklerozu i druge kardiovaskularne bolesti često povezujemo sa modernim vremenom, ali nam je Ahmoz 'pokazala' da je to bilo moguće i u njeno vreme”, rekao je doktor Gregori Tomas, direktor kalifornijskog Univerziteta za kardiologiju.
