Kada nauka postane monstrum
Ljudi se prijavljuju na razne vrste testiranja lekova ili uma, pritom samo se vode novčanom nadoknadom, pa ni ne misle na posledice. Od mnogih užasnih primera. Pogledajte desetak najpoznatijih u kojima je pregažena linija između istraživanja i iživljavanja.
1. Zatvor Stenford - čuvari i zatvorenici
Godine 1971. 24 studenta učestvovala su u eksperimentu koji je vodio psiholog Filip Zimbardo. Uvedeni su u imitaciju zatvora, u kojoj ih je pola dobilo ovlašćenja čuvara, dok je druga polovina glumila zatvorenike. Sve je trebalo da traje oko dve nedelje, zatvorenici su sve vreme morali da provode u ćelijama, dok su čuvari smeli da odlaze kući. Stvari su izmakle kontroli već drugi dan, kad je došlo do tuče vatrogasnim aparatima, a previše se zaneo i sam Zimbardo.
Eksperiment je prekinut posle samo šest dana - čuvari su postali nasilni, dok su zatvorenici jedan za drugim padali u depresiju. Zimbardo je tu i tamo progledao kroz prste onima koji su počeli da uživaju u fizičkom zlostavljanju, zbog čega je izbio opšti nered. Uvedene su "samice", odnosno zaključavanje u ormare, kao kazna za štrajk glađu. Eksperiment je označio i kraj "zlatnog doba psihologije" - učesnici su zaradili 15 dolara po danu i doživotnu traumu.
2. Milgramov eksperiment - poslušnost
Popularni eksperiment sa električnim šokovima doslovno je šokirao javnost - nakon što je nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman svoje postupke, ubijanje miliona Jevreja, pokušao da opravda slavnom frazom "Samo sam sledio naređenja", Milgram je odlučio da sazna je li uopšte moguće da jedna osoba počini takve užase samo jer joj je neko tako rekao.
Četrdesetorica studenata u zadatak su dobila da glume "učitelja" i "učenike", učitelj je sedeo u drugoj prostoriji, postavljajući pitanja. Pritom su sedeli za mašinom koji "učeniku" daje električni šok svaki put kad netačno odgovori na pitanje. Napon se kretao od 30 - 450 volti, odnosno od "laganog šoka" do "XXX". Svima je bilo jasno šta znači "XXX". Šokovi, naravno, nisu bili pravi, "učenik" je bio samo glumac koji je urlanjem, preklinjanjem i cviljenjem kod "učitelja" trebalo da izazove osećaj saosećanja i podstači ga da stane.
Nažalost, 65 posto studenata "učenika" je kaznilo s "XXX", samo jer im je neki nepoznati čovek u belom mantilu mirnim glasom rekao: "Nastavite, vrlo je važno da nastavite dalje." Mnogi su se već oko polovine počeli nećkati i pitati da li bi trebalo da stanu, no autoritet čoveka u belom retko je kad doveden u pitanje.
3. Eksperimentisanje sa sifilisom - Tuskegee
Skandal sa lečenjem sifilisa rezultat je dobrih namera, koje su, kako poznata izreka kaže, sve zajedno odvele u pakao. Godine 1928. jedna humanitarna organizacija iz Čikaga obratila se PHS-u (Public Health Service) za pomoć oko lečenja siromašnih Afro-Amerikanaca s područja Juga.
Ali, došlo je doba Velike Depresije i novčana sredstva su presušila, a lečenje je moralo da bude prekinuto. U PHS-u su zabrinuto mozgali kako "spasiti" projekat, nakon čega su došli do "genijalnog" rešenja - baviće se ispitivanjima uticaja sifilisa na ljude. Udružili su se s Institutom Tuskagee i započeli ispitivanja. Pacijentima, koji nisu bili najbolje informisani oko svog stanja i prava, obećani su besplatni pregledi, hrana, besplatan prevoz i garancija da će im država platiti sahranu.
Kako im ispitivanja ne bi propala, PHS je počeo sprečavati sve pokušaje dostave lekova koji bi pomogli mnogim siromašnim pacijentima koji nisu ni znali da su bolesni. Tek 1943. godine, PHS je ponovno došao do većih količina penicilina, koji su počeli da daju obolelima, kako da se ništa nije dogodilo. Sramota je raskrinkana 1972. godine, kad je jedan zaposleni PHS-a odlučio da progovori o zločinu.
4. Robert Bartolou - nekažnjeni ubica
Meri Rafertije bila 30-godišnjakinja iz 19. veka, čija je jedina krivica bila ta što je bolovala od raka, koji joj je za posledicu ostavio 5-centimetarsku rupu u lobanji. Dr. Robert Bartolou je, s druge strane, bio ambiciozni lekar koji je voleo da eksperimentiše na mozgovima živih ljudi.
Nakon što su im se sudbine spojile, spojile su se i elektrode iz Bartolouljeve laboratorije i Merin mozak, nakon čega je usledio ceo niz šokova. Ako je Meri rekla da ne boli, dobri je doktor povećao napon i probao ponovo. Nakon neprekidnog šokiranja mozga, žena se požalila na bolove, nakon čega se počela grčiti i pala u komu. Probudila se nakon tri dana, samo da bi doživela jak napad i umrla idući dan.
Bartolou je slegnuo ramenima i zaključio da je umrla od raka i rupe u glavi. Trudio se, ali eto, nije mogao pomoći.
Ako ste očekivali da je završio u doživotnom zatvoru, moraćemo vas razočarati - nakon par blažih kritika postao je profesor emeritus na filadelfijskom Medicinskom Univerzitetu Džeferson.
5. Projekt MK-ULTRA
Tokom ‘60-ih svi su eksperimentisali - neki s drogom, neki sa seksom, a neki s ljudima. MK-ULTRA je bio projekat koji je uključivao sve nabrojano, a sve s ciljem dobijanja odgovora je li LSD moguće iskoristiti za kontrolisanje ljudskog uma. Prvi korak - drogiranje Amerikanaca i Kanađana.
Nakon LSD-a, ljude su trovali raznim drugim lekovima, hemikalijama i serumima, istovremeno ih psihički i seksualno zlostavljajući. Pojedince su mučili bacanjem u izolaciju i čulnom deprivacijom. Nakon dvadesetak godina zlostavljanja stanovništva, projekat je raskrinkan, prilikom čega se došlo do velikog broja dokumenata o testovima koji su se sprovodili nad građanima svih staleža i nacionalnosti.
6. Drogiranje majmuna
Kako bi se otkrilo kako razne droge, i njihovo oduzimanje, deluju na ljude, naučnici su se poslužili majmunima. Tokom 1969. godine, celi čopor majmuna doslovno je navučen na morfijum, kokain, amfetamine i alkohol - majmuni su sada, umesto nošenja slatkih šeširića, skakutanja u kostimčićima i crtanja brljotina, vreme provodili opijajući se i šmrčući kokain.
Kad su se dovoljno privikli, ostavili su ih same, s velikom količinom najkvalitetnije droge. Kad su potrošili zalihe, pokušali su pobeći, totalno su poludeli, počeli kidati sebi prste i čupati krzno, od čega su mnogi i uginuli. Zašto umesto masovnog klanja jednostavno nije organizovan masovni intervju s već postojećim ljudskim korisnicima tih droga, ostaje nejasno.
7. Noćna mora u školi Viloubruk
Willowbrook State School u New Yorku brinula se za decu s mentalnim poteškoćama. Od 1963. - 1966. godine (opet '60-e) u njoj su počinjeni tako grozni zločini protiv svakog oblika ljudskosti da je nemoguće razumeti gde su pronašli dovoljno ljudi sposobnih za takva zlostavljanja dece.
U spomenutom periodu sprovedeno je ispitivanje o uticaju hepatitisa na ljudski organizam, kao i testiranje gama globulina, vrste antitela kojima je bolest trebalo lečiti ili sprečiti. Deca su tretirana kao pokusni kunići - mnogi su zaraženi prisilnom konzumacijom izmeta zaraženih osoba. Tokom eksperimenta, škola više nije primala decu čije porodice nisu pristale na sudelovanje, stoga su mnogi očajni roditelji potpisali sve što im se uguralo u ruke, samo kako bi im deca pohađala školu u kojoj je trebalo da dobiju propisnu negu. Ne treba spominjati da nisu bili informisani ni o čemu.
8. Jedinica 731
Tokom Drugog svetskog rata, nacisti nisu bili jedini koju su se bavili logorima i eksperimentima nad zarobljenicima - jedinica japanske Carske vojske, Jedinica 731, bila je posebno oformljena za potrebe tajnih istraživanja s područja hemijsko-biološkog ratovanja i medicine. Vođa jedinice bio je jedan od najogavnijih zločinaca sveta - Shiro Ishii.
Eksperimenti su se sastojali od raznih vrsta operacija bez anestezije, uključujući sterilizaciju, kao i zahvate nad trudnicama, koje su često ostajale u drugom stanju jer su ih doktori silovali. Zarobljenici su izlagani raznim bolestima, rezali udove su im, pa spajali na suprotne strane tela, neke su zamrznuli kako bi promatrali nastajanje gangrene, a praktički su svi redovno silovani od strane osoblja, kako bi im se prenele polne bolesti poput sifilisa i gonoreje.
Sad sledi najbolji deo - Amerikanci su, nakon pobede, Ishiiju zagarantovali imunitet, što znači da je živeo slobodno i srećno sve do smrti, u 67. godini. Zločini su detaljno opisani u filmu "The Men Behind the Sun".
9. "Lečenje" homoseksualnosti
Kako bi se rešili populacije homoseksualaca, vlasti Južne Afrike, zabavljene aparthejdom, odlučile su da sprovedu sveobuhvatni plan preoobraćanja i, po potrebi, prisilne operacije promene pola.
Tokom '70-ih i '80-ih, vojska je prisilila gotovo 900 gay osoba, oba pola, na terapije koje su ih trebale "izlečiti". Terapije su se, naravno, sastojale od elektrošokova, hormonske terapije i raznih oblika seksualnog zlostavljanja. Ukoliko to nije pomoglo, osoba je slata na operaciju promene pola.
Ako ni to nije upalilo, pribegavalo se kastracijama i neobičnim zahvatima, što je na osobama koje su prisiljene na ovakvo zlostavljanje ostavilo doživotne fizičke i psihičke posledice. Mnogi mladići i devojke bili su stari između 16 - 24 godine. Posledice za doktore koji su sudelovali u ovom projektu su sledeće: dr. Aubrey Levin trenutno predaje na Odseku za Psihijatriju Univerziteta Calgary, a usput vodi i privatnu praksu na Univerzitetu u Alberti.
10. Zlostavljanje dece s jezičkom manom
Za decu se često kaže da su odlični ispitanici jer odgovaraju iskreno i svet oko sebe doživljavaju drugačije od odraslih. Problem je u tome što deca obično imaju roditelje, koji moraju potpisati pristanak, a mogu i podići tužbu. Dr. Wendell Johnson, sa Univerziteta Iowa, nije brinuo, za svoje je ispitivanje iz 1939. godine osigurao siročad, tačnije njih 22.
Cilj ispitivanja bio je otkriti uzrok mucanja i raznih govornih mana kod dece. Klinci su podeljeni u dve grupe, a s njima je radila Johnsonova pomoćnica Mary Tudor. U jednoj je grupi decu hvalila, pomagala im i podsticala ih na vežbanje kako bi pravilnije govorili, dok je drugu grupu napadala, grdila i ponižavala.
Kod dece iz druge grupe govorne mane su se progresivno pogoršavale, a čak su i deca koja su normalno govorila počela zamuckivati. Mnogima od njih te su posledice postale trajne i mučile su ih kroz celi život.
