Cunami brz kao mlazni avion
Reč cunami nastala je od japanskih reči "luka" i "talas". Cunami, nekada egzotična reč koja je ušla u svakodnevni rečnik, predstavlja pomeranje velikih vodenih zapremina kao što su delovi mora ili okeana i to najčešće posle podvodnih zemljotresa.
Stvoreni rascep izbacuje ogromnu količinu vode koja se kreće kao talasi, sposobni da pokriju velike razdaljine iznad otvorenog mora, a oni nekada dostižu brzinu mlaznih aviona. Za sve one na obali, prvi znak da dolazi nevolja je povlačenje vode, posle čega sledi nailazak ogromnih talasa.
"More se povuklo, voda je otišla do takvog nivoa da je duboko morsko dno ležalo golo, tako da su se mnoge vrste morskih stvorenja mogle videti", napisao je rimski istoričar Amianus Marcelus, užasnut cunamijem koji je pogodio tada veoma moćnu luku Aleksandriju 365 godine.
Cunami 2004. godine u Indijskom okeanu izazvao je zemljotres od 9,1 stepen Rihterove skale koji je pogodio indonežansko ostrvo Sumatru. Cunami je oslobodio energiju jednaku kao 23.000 atomske bombe bačene na Hirošimu, saopštila je američka geološka služba. Tada je oko 220.000 ljudi iz 11 zemalja poginulo, a mnogi od njih su bili na hiljadama kilometara udaljeni od epicentra.
