Idemo na Merkur!
Posle šest godina leta i prevaljenih više od 60 miliona kilometara, dve letelice - planetarni orbiter Evropske svemirske agencije i Magnetosferni orbiter Japanske svemirske agencije - trebalo bi 2019. da stignu do Merkura.
Menadžer projekta evropski orbiter Bepi Kolombo Jan van Kastern kaže, kako prenosi "Glas Amerike", da je postavljanje letelice u orbitu oko Merkura veoma teško zbog toplotnih uslova.Temperatura je viša od 400 stepeni, što zahteva novu tehnologiju za sve materijale na spoljnom omotaču letelice, kaže van Kastern.
Omotač orbitera biće od specijalne bele keramike i tanke metalne izolacije. Jedna od površina imaće radijator za hlađenje i odbijanje šetnih zračenja, kaže inženjer za propulziju Danijele Stramaćoni. On dodaje da će se radijacija sa planete odbijati od venecijanske zastore. stovremeno, njihova površina ispuštaće vrelinu u slobodan prostor", dodaje Stramaćoni.
Jedna od najvećih teškoća bilo je konstruisanje solarnih panela, jer im je tako blizu sunca potreban samo deo energije koja pada na njih. Inženjer Antonio Kaon smatra da bi obične solarne ćelije na tom mestu brzo sagorele.
"Solarni paneli moraće da imaju ne samo solarne ćelije već i ogledala, koja će odbijati deo svetla. Čak kada bi ćelije stajale vertikalno temperatura bi dostigla 150 stepeni", kaže Kaon.
Do sada, planetu Merkur posetile su samo američke letelice Mariner 10 i Mesindžer - poslednja od njih u januaru 2008.
Orbiter Bepi Kolombo trebalo bi da detaljno snimi površinu planete, dok će japanski orbiter snimati njenu magnetosferu. Neki naučnici se nadaju da će orbiteri pružiti podatke i o tome da li na Merkurovim polovima ima vode, pa čak možda i leda.
