Na usnama živa i crno vino
Karmin je postao nezaobilazan deo ženskog nesesera. Toliko je postao važan da je 29. jul proglašen Danom karmina u svetu. Prosečna žena tokom života na karmine potroši oko 1.500 evra.
Još u doba egipatskih faraona, karmin je bio statusni simbol. Nanosili su ga svakodnevno i muškarci i žene, pripadnici viših slojeva, drvenim štapićima koji su umakani u boju. Omiljene su bile teget, narandžasta i crvena. Ključni sastojak za neprevaziđenu crvenu bile su male crvene bube.
U antičkoj Grčkoj neko vreme je ovaj proizvod bio aktuelan među višim slojevima, ali je brzo izašao iz mode. Postao je rezervisan za prostitutke. Čak je postojao i zakon koji je obavezivao noćne dame da na ulici nose ruž, kako čestiti građani ne bi bili dovedeni u zabludu.
Zadovoljstvo od 62.000 dolara
Jedan od najskupljih karmina na svetu je KissKiss Gold and Diamonds kuće Gerlin. Standardni "kiškiš" košta 34 dolara, ali ova "gold and diamond"' edicija podrazumeva luksuzno pakovanje sačinjeno od 110 grama osamnaestokaratnog zlata, optočeno sa 199 dijamanata i to zadovoljstvo košta 62.000 dolara. Kad potrošite karmin, možete samo da ga "zamenite", pošto je kutijica takva da može ponovo da se upotrebi, a na raspolaganju vam je paleta od 15 ekskluzivnih nijansi.
U Rimu su dobrostojeće gospođe iz viših slojeva imale čitave timove frizera i šminkera koji su im karmin nanosili svakog dana. Rimljani su ih pravili od gline, uz dodatak pigmenata iz rude gvožđa i jedne prilično rasprostranjene vrste smeđih algi. Problem je bio u tome što su te alge u sebi imale prilično visok sadržaj žive, pa je ruž bio potencijalno opasan po život. Najsiromašniji su se dovijali na razne načine, pa su usne bojili crnim vinom.
Rezervisano za Liz
"Sipaj piće, stavi karmin i saberi se", izjavila je svojevremeno Elizabet Tejlor. I navodno zabranila svim ostalim ženama na snimanju da koriste crveni karmin. To je bilo rezervisano samo za nju
U srednjovekovnoj Engleskoj žene koje su se šminkale bile su smatrane đavoljim sledbenicama, pošto je u to doba bilo rasprostranjeno uverenje da je bilo kakvo doterivanje lica zapravo nepoštovanje božjeg dela. Karmin u olovci izumela je kraljica Elizabeta Prva. Gipsani prah bio je mešan sa malo vode i pigmenta, a onda bi dobijenu pastu oblikovali u štapić nalik na današnju olovku za usne.
Elizabeta Prva doprinela je popularnosti ruža i odjednom je on postao pravo blago. Smatran je toliko dragocenim da je bilo perioda kada je priman i kao zamena za novac. U to doba, verovalo se da karmin ima životvorne moći, pa ga je kraljica Elizabeta stavila čak i kad je bila na samrtnoj postelji.
