Moda za oplakivanje
Tokom Viktorijanske ere, oplakivanje je bilo svojevrsno pitanje nadmetanja koje je propraćeno modnim trendovima. Upravo to je tema najnovije izložbe u "Metropolitan" muzeju u Njujorku.
U današnje vreme tuga povodom smrti u porodici se često iskazuje formalnom crnom odećom, ali pre 150 godina to je bio razlog da se kupi nova odgovarajuća moderna garderoba.
Postavka Death Becomes Her: A Century of Mourning Attire fokusira se na industriji "žaljenja" od 1815. do 1915. godine, kada su se i visoka i srednja klasa podjednako trudile da izgledaju "pravilno" izmučene, a u modnim časopisima su prikazivali najpoželjnije kreacije za vreme žalosti.
"Ona predstavlja presek mode sa veoma ličnom projekcijom tuge", objašnjava pomoćnik kustosa izložbe Džesika Regan.
U višoj klasi na Zapadu period žalosti nije tretiran olako.
Dok je muškarcima uglavnom bilo dozvoljeno da nastave sa svojim životima, za žene, žalost je bila posao, odnosno očekivalo se da udovica bude u žalosti duže od dve godine, a ako je u pitanju gubitak roditelja ili deteta, bila je dovoljna samo jedna godina.
Vizuelna potvrda toga je upravo haljina koju je ožalošćena nosila, a to nije sprečilo one koji su u žalosti da se oblačne moderno.
Dok su pripadnici niže klase često farbali svoje postojeće haljine, oni iz viših klasa su kupovali nove crne mantile, suncobrane, kape i broševe.
Najpoznatiji primer te posvećenosti žalosti je takozvana crna Askot haljina iz 1910. godine.
"Haljina za žaljenje je slala dve poruke: jedna je bila prikazivanje tuge, a druga je bila prikaz ekonomskog i socijalnog statusa", navodi Regan.
Kao i većina industrija i biznis oko oplakivanja i žalosti je doživeo revoluciju, što je izazvalo da produkcija tekstila bude brža i jeftinija.
To je bio veoma profitabilan posao koji se specijalizovao za tu vrstu izrade - jedna je bila ograničena za one veoma bogate, dok je druga bila prilagođena srednjoj klasi.
