Žene i danas nose pojas nevinosti
Zgrožene nedavnim brutalnim silovanjima, grupa mladih u Indiji izumela je zaštitni donji veš i kaputiće. Šveđanke koriste pravi arsenal oružja u obliku modnih sitnica i zaštitni pojas protiv napasnika. Japanke se kamufliraju u stilu nindža ratnika, a pripadnice kineske manjine u Indoneziji nose klasični pojas nevinosti. Koliko smo odmakli od srednjeg veka kada su krstaši ostavljali za sobom "zaključane" verenice i žene da sačuvaju njihovu čednost kao najveći miraz?
Pre nekoliko meseci jedan mladi par u Delhiju napala su četvorica divljaka na putu kući iz večernjeg izlaska. Devojku su brutalno silovali i izmrcvarili, a njega prebili. On je preživeo, ali dvadesettrogodišnjoj studentkinji nije bilo spasa. Samo nekoliko dana nakon te tragedije, javnost je šokirala vest o brutalnom silovanju i mučenju petogodišnjeg deteta, zbog čega su revoltirane mase izašle na ulice tražeći smrtnu kaznu za zlostavljače i oštriji odgovor vlasti.
Pojas nevinosti u 21. veku?Zar se tako malo toga menjalo od srednjovekovne mode kada su njime vitezovi osiguravali čednost svojih verenica i supruga? U to doba nevinost je bila ženin glavni miraz, pa bi odlazeći u Krstaške ratove s neizvesnim vremenom povratka, vitezovi naručivali pojaseve kod posebnih bravara i kovača, a ovi bi se pod pretnjom smrću obavezali na izradu samo jednog ključa. U prisustvu roditelja, crkve i vlasti devojke su okivane teškim metalnim pojasom s mostom među nogama koji je imao dva mala otvora za veliku i malu nuždu. Možete zamisliti koliko je ugodno bilo nositi takvo rđajuće breme, pa su se jadnice morale izgladnjivati da ih manje žulja to silno gvožđe. Spravica se u Evropi zadržala punih 600 godina (poslednji je model izrađen u Nemačkoj 1903. godine), a u 19. veku posebno je bila tražena u Americi i Engleskoj, u jeku industrijske revolucije, kada su uz užinu radnice i njega nosile na posao u fabriku da se zaštite od nasilnih kolega. U viktorijansko doba u modi su pak bile ogormne ukrasne igle za šešire, oružje u odbrani časti, a dobro je služio i suncobran. Jedan od načina odbrane bilo je i skrivanje ženskih atributa odećom, pa se još, prema legendi, Jovanka Orleanka skrivala u ritama da je ne bi silovali zatvorski čuvari. Žorž Sand nosila je muškobanjastu odeću da bi se lakše kretala u muškom društvu i bila pošteđena imidža krhke, nemoćne žene, kao i Marlen Ditrih koja je u muškim odelima ostavljala utisak samouverene osobe koju je teško slomiti. Isto kao što su se mnogo kasnije žene osećale u kultnom ženskom odelu Iv Sen Lorana. |
Zgroženi ovim događajima neki su odlučili da uzmu stvar u svoje ruke i zaštitite se koliko je moguće. I ne samo u Indiji, već se na raznim stranama sveta domišljaju kako doskočiti nasilnicima. U Indiji je grupa mladih osmislila odeću opremljenu napravama i tehničkim rešenjima za imobiliziranje napasnika pod zajedničkim nazivom "She" (ona na engleskom) – što je akronim za "Society Harnessing Equipment" ili u slobodnom prevodu oprema za društvenu zaštitu. Dvojica indijskih studenata elektrotehnike konstruisali su tako grudnjak koji se u slučaju neželjenih dodira aktivira i odašilje 82 električna šoka. Studentkinje Indijskog nacionalnog instituta za tekstilnu tehnologiju još su 2004. godine kreirali "kaputić protiv napastovanja" koji pušta 110 volti, izveden u denimu i akrilu.
Studentkinja vazduhoplovstva Manisha Mohan sa svojim koleginicama konstruisala je prsluk koji, uz to što proizvodi električni šok, ima ugrađen GPS kojim se locira žrtva, a napadnuta osoba može poslati policiji poruku za pomoć.
U strahu od uličnih napada, japanska dizajnerka Aya Tsukioka po uzoru na crne kecelje tradicionalnih nindža kreirala je "urbanu kamuflažu". Kao što su nindže noću rastvarale kecelje i njima se prekrivali, skrivajući se u mraku, tako se Ayina naoko obična crvena kecelja u slučaju opasnosti u trenu rastvara i pretvara u kubus s naslikanim uličnim automatom za kolu i kikiriki.
Ako nije žedan ili gladan, napasnik će proći pored kamuflirane žrtve. Zvuči naivno i kod nas bi takvu ideju debelo ismejali, ali u japanskom istraživačkom mentalitetu, naviklom na eksperimentalne ideje, ma koliko bile ekscentrične, dočekuju se ozbiljno. Budući da je u japanskim školama zlostavljanje veliki problem, nudi se školska uniforma otporna na ubod nožem, kao i knjižica uputstava za majke kako da obuku školarce kao male razbojnike da školskim nasilnicima deluju opasnije.
Dok bi ugroženi Amerikanci odmah napunili kuću vatrenim oružjem, Japanci se radije kamufliraju i skrivaju. I Japanke mogu da se kamufliraju noseći potpuno zatamnjene naočare, kako napasnici koji vole pipkati žene u pretrpanoj podzemnoj železnici (što je kod njih ozbiljan problem) ne bi znali u kom pravcu žrtva gleda.
Šveđanke mogu nabaviti ceo mali arsenal hladnog oružja u obliku modnih sitnica, od češlja koji postaje bodež ili spreja za oči u obliku ruža za usne do ukrasnog priveska koji jednim potezom postaje sečivo. Dve švedske tinejdžerke izmislile su svojevrstan pojas nevinosti militarističkog izgleda, s toliko faza otkapčavanja da se nevešti napadač spetlja, a žrtva dobije na dragocenom vremenu. To je neka vrsta obrnutog pojasa nevinosti – objašnjavaju – jer dok su njime nekada drugi kontrolisali žensku čednost, sada je kontrolišu same žene.
Britanski list "Miror" je ne tako davno izveštavao o ženama kineske manjine u Indoneziji, koje prilikom večernjih izlazaka obavezno nose pojas nevinosti da bi sprečile učestala silovanja bandi kao političko sredstvo u lokalnim sukobima s Indonežanima.
Moda kao oružje?To su ipak tek vizuelne poruke, koje neće sprečiti nasilnike, kao što ni izazovna odeća nije razlog silovanja. "Ni najnoviji pokušaji odbrane specijalnim grudnjacima i kaputićima, ni kameleonska kamuflaža u stilu nindža ratnika neće zaista sprečiti silovatelje, kaže američka teoretičarka mode Šira Tarant, ali oni imaju simboličko značenje, upozoravajući javnost da je silovanje svakodnevna borba s kojom se suočavaju žene na svim stranama sveta". |
