Buba odlazi u istoriju
Nemački auto-div Folksvagen će u julu 2019. godine prestati da proizvodi popularnu bubu, automobil najupečatljivijeg dizajna na svetu, koji je decenijama privlačio poklonike širom sveta.
Nemačka kompanija poručila je kako će se proizvodnja završiti u njihovoj fabrici u Meksiku idućeg jula nakon što se proizvedu slavljenički modeli. Buba ima svoje korene u nacističkoj Nemačkoj, kada je stvoren "narodni automobil", ali postala je zvezda uspešnih Diznijevih filmova o automobilu po imenu "Herbi".
Prodaja je poslednjih godina padala, naročito na ključnom američkom tržištu jer se američki potrošači sve više okreću većim automobilima. Folksvagen će, nakon skandala u vezi sa štetnim emisijama dizelskih vozila i ogromnog investiranja u električna vozila, smanjiti raspon svojih modela te će se fokusirati na porodične i električne automobile. Iz kompanije su saopštili kako će poslednji modeli bube biti dostupni u stilu kupea i kabrioleta.
Muhikina "limuzina"
Jedan od onih koji su proslavili bubu je i Hoze Muhika, čuveni bivši predsednik Urugvaja, kojeg su još nazivali i najsiromašnijim šefom države na svetu. Pored toga što je odbio predsedničku platu i rezidenciju, on se nije odrekao ni svoje bube proizvedene 1987. godine. Čak i kad mu je jedan saudijski šeik ponudio milion dolara za auto, Muhika ga je odbio.
- Ne bismo nikad mogli da ga prodamo, jer bismo time uvredili sve prijatelje koji su nam pomogli da ga kupimo - izjavio je Muhika.
Plava buba, za koju je svojevremeno dao 3.000 dolara, postala je simbol skromnog načina života urugvajskog predsednika.
- Gubitak bube nakon tri generacije, nakon gotovo osam decenija izazvaće niz emocija mnogih obožavatelja - rekao je Hinrih Vebken, izvršni direktor američke Folksvagen grupe.
Bubu je 1930. godine izvorno dizajnirao legendarni inženjer Ferdinand Porše, ime danas povezano s brzim vozilima, i to po nalogu Adolfa Hitlera, koji je želeo jeftin i praktičan auto za masovnu proizvodnju, dostupan nemačkom narodu. Ali, izbijanjem rata proizvodnja je zastala, fabrika je bila ozbiljno oštećena i pala u ruke savezničkih snaga. Proizvodnja je potom dobila zamah, a do 1955. na nemačkim drumovima bilo je milion tih automobila. Dizajn je zadobio međunarodnu slavu šezdesetih i sedamdesetih godina u filmovima s bubom, trkačkim automobilom koji misli svojom glavom. Bio je popularan i u supkulturama šezdesetih, koje su hvalile male, praktične, ali i estetske kvalitete ovog auta.
Turčin ga vozi 47 godina
Osamdesetsedmogodišnji Orhan Ertem iz distrikta Cankaja, u glavnom gradu Turske Ankari, kupio je u Parizu davne 1971. godine čuvenu bubu i od tada je, tačno 47 godina, od nje nerazdvojan, pazi je i čuva.
Ertem je u razgovoru s novinarom Anadolije istakao kako je 1971. godine otišao na školovanje u Francusku, gde je odlučio da kupi prvi folksvagenov model. Nakon što je završio fakultet u Parizu, odlučio je da se vrati u Tursku i to upravo ovim automobilom.
Njegova kompletna porodica naučila je da vozi upravo na toj bubi, s kojom je, kako kaže, prešao više od 500.000 kilometara.
- Ne, nikada nisam razmišljao o prodaji bube - bez razmišljanja odgovara Ertem.
Proizvodnja je prekidana, pa ponovno oživljavana u nekoliko navrata tokom decenija. Redizajnirana nova buba devedesetih godina prošlog veka pomela je američko tržište - prodato je više od 80.000 vozila tokom 1999. godine. Kompanija je poslednjih godina razmatrala mogućnosti modernizacije i električne verzije, ali odlučili su se za prekidanje proizvodnje.
Ipak, Vebken nije u potpunosti isključio mogućnost da model jednoga dana uskrsne, rekavši: "Nikad ne reci nikad". Folksvagen je tokom osam meseci 2018. godine prodao 11.151 buba, što je za 2,2 odsto manje u odnosu na isto razdoblje lani.
Pogon za zloglasni fau 1
Tokom većeg perioda Drugog svetskog rata, fabrika koja je proizvodila automobil uspela je da izbegne teška bombardovanja, jer novi grad nije bio na mnogim savezničkim mapama. Pred kraj rata fabrika je bila upotrebljena za proizvodnju fau 1, letećih bombi, odnosno krstarećih raketa koje su mogle da dobace do Britanije, pa je postala glavna meta savezničkog bombarderskog pohoda. Međutim, procenjeno je da je preko 3.500 fau 1 bombi palo na London pre nego što su SAD sa nekoliko bombarderskih napada po danu uspele da fabriku ostave u ruševinama.
