Nemci "zatrpavaju": Smrtna presuda za Audi, BMW ili Mercedes?
Posle čelika i aluminijuma, i automobili iz EU i Nemačke izvezeni u SAD mogli bi da potpadnu pod nove odredbe Vašingtona o carinama na te proizvode.
Ako EU odgovori istom merom, počeće trgovinski rat.
Donald Tramp i njegova porodica privatno vole evropske i nemačke automobile. Predsednik SAD navodno poseduje jednog Mercedesa SLR Meklarena kao i jednog Mercedesa Majbaha, kćerka Tifani vozi Audija S5, supruga Melanija rado sedi za volanom jednog Rols-Rojsa Fantoma a kćerka Ivanka je fotografisana sa jednim starim Mercedesovim kabrioletom.
U javnosti Tramp, međutim, o nemačkim automobilima govori sa nipodaštavanjem.
"Nemačka zatrpava našu zemlju svojim Mercedesovim i BMV-ovim automobilima“. I dodaje da je, s druge strane, američkim proizvođačima automobila vrlo teško da svoja vozila prodaju Evropskoj uniji. Za to su, kako kaže, krivi nejednaki aršini. Jedan američki automobil se priliko uvoza u EU carini sa 10 odsto, dok se na jedan evropski auto u SAD plaća carina od tri procenta.
To Tramp želi da promeni. Ubrzo nakon što je stupio na dužnost, on je najavio poseban porez od 35 odsto na uvezena vozila, ali je zatim odustao od te ideje. Sada taj valjda najmoćniji čovek na svetu planira novi zalet: Ministarstvu trgovine SAD je naložio da proveri da li uvoz automobila ugrožava nacionalnu bezbednost SAD. Ako ugrožava, na evropske i nemačke automobile bi mogla biti uvedena carina od 25 odsto. Istom argumentacijom je Tramp obrazložio i carine na uvoz čelika i aluminijuma.
Nemačku bi to koštalo milijarde
Kaznene carine bi teško pogodile nemačku automobilsku industriju. Institut IFO govori o trošku od oko pet milijardi evra. To bi smanjilo nemački bruto društveni proizvod za 0,16 odsto. „Nema zemlje koja može da strahuje od većih apsolutnih gubitaka zbog takvih carina od Nemačke“, kaže Gabrijel Felbermajer, šef centra IFO za spoljnu trgovinu.
Nemački proizvođači automobila koji proizvode u SAD morali bi da računaju sa većim troškovima proizvodnje. Ali, mogli bi da uvedu više cene. A da li će Amerikanci onda još uvek kupovati strane automobile kao sada, to, tek treba da se pokaže. Prema navodima firme za istraživanje tržišta Autodata, evropski proizvođači automobila su samo 30 odsto vozila koja su 2017. prodali u SAD zaista i proizveli u toj zemlji.
Audi bi bio najteže pogođen
Kaznene carine bi najteže pogodile Audija. Fabrika iz Ingolštata, za razliku od Folksvagena, Mercedesa i BMV-a nema proizvodne pogone u SAD. I zato bi osetila punu snagu novih carina.
Nemački proizvođači automobila smatraju da ih je Tramp nepravedno stavio na stub srama. Oni ukazuju da podržavaju američku industriju sa 36.500 radnih mesta u SAD. Uz to oko 60 odsto automobila koje nemački proizvođači sklope u SAD idu u izvoz – što je u korist SAD.
Prvog juna ističe rok koji je Donald Tramp postavio do uvođenja kaznenih carina na uvozni čelik i aluminijum. Teško je verovati da će SAD prihvatiti kompromisnu ponudu EU. Evropljani su Amerikancima stavili u izgled trgovinske olakšice – ukoliko za njih Vašington uvede olakšice.
Trgovinski rat na pomolu
Stručnjaci za privredu smatraju da na tom planu neće biti velikih posledica – udeo aluminijuma i čelika u ukupnoj trgovini između EU i SAD iznosi samo 0,9 odsto.
Stručnjaci smatraju da bi spor oko čelika i aluminijuma mogao biti samo uvod u veliki opšti napad Donalda Trampa na Nemačku. Jer, on već duže vremena kritikuje visok trgovinski deficit sa EU, posebno sa Nemačkom.
Ako Tramp bude ostvario svoj plan o carinama na čelik, aluminijum i automobile, ubrzo bi moglo da dođe do stvaranja opasne spirale trgovinskog rata; ako EU kao protivmeru bude uvela svoje carine na proizvode iz SAD kao što su Viski, motorcikli ili džins, Tramp će verovatno reagovati daljim merama.
