Vozači (za sada) odahnuli, ali šta ih očekuje kasnije?
U zemlji sa niskim prosečnim primanjima stanovništva, kao što je naša, svaka nova stavka u troškovima za automobil predstavlja osetan udarac na kućni budžet i nailazi na negativne reakcije vozača.
Bilo da je reč o poskupljenju goriva, putarine ili obaveznog osiguranja, uvođenju dodatnih nameta kroz razne ateste, zamenu kompleta prve pomoći kojima je istekao rok ili promenu registarskih tablica zbog slova sa kvačicama, i sličnih manje ili više opravdanih troškova, stiče se utisak da nas posedovanje i vožnja automobila iz godine u godinu koštaju sve više.
Ulje na vatru dolila je odluka o uvođenju duplog godišnjeg tehničkog pregleda za vozila starija od 15 godina, kao još jedan u nizu nameta za vozače. Kako takvih automobila na srpskim putevima, prema procenama, ima oko 40%, veliki broj vozača/vlasnika vozila osetio se direktno pogođenim.
Pročitajte još:
* Glas naroda: Dupli tehnički je "otimanje" para
Početkom sedmice reagovalo je i Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva, saopštenjem kojim se protivi uvođenju dodatnog tehničkog pregleda za vozila starija od 15 godina. Kako su rekli, smatraju da taj potez neće doprineti povećanju bezbednosti na putevima i da je protivustavan, a izneli su i druge nelogičnosti u vezi sa pomenutnom odlukom države.
U javnosti su izneseni i podaci da je u većini evropskih zemalja tehnički pregled obavezan na svake 2 godine, dok se u nekima on obavlja jednom godišnje, ali najčešće samo kada su u pitanja starija vozila (preko 10 godina starosti). Izuzetak je Holandija koja je predvidela tehnički pregled na 6 meseci, ali samo za automobile starije do 30 godina, dok se za mlađe on vrši jednom godišnje.
U međuvremenu se oglasio i ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, koji je u utorak izjavio da neće biti najavljenih dvostrukih tehničkih pregleda za vozila starija od 15 godina. Doduše, on je precizirao da "nijedan građanin koji ove godine bude registrovao automobil, neće morati ponovo za šest meseci da ide na novi tehnički pregled", što ostavlja prostor za tumačenje da će ova tema biti ponovo na dnevnom redu u 2019.
Velike promene u proceduri tehničkog pregleda
Nakon što je veliki broj građana odahnuo zbog saznanja da neće biti dvostrukih tehničkih pregleda, u sredu su se pojavile nove informacije - ovog puta u vezi sa samom procedurom koja će, kako se navodi, biti mnogo rigoroznija, ali verovatno i skuplja.
Među novinama je da će vozilo biti fotografisano spolja sa sve četiri strane, dok će se unutra "slikati" komandna tabla sa vidljivom pređenom kilometražom. To bi trebalo da bude prelazni period na rok od 3 godine kada će početi i snimanje vozila kamerom.
Druga najveća novina je trajanje tehničkog pregleda i to je 30, umesto dosadašnjih 15 minuta po vozilu.
U tih trideset minuta kontrolisaće se bukvalno sve. Pored svih dosadašnjih delova automobila, pažnja će se obraćati i na nivo zatamljenosti stakala, ispravnost svetala, pa i na koroziju.
- Kada je u pitanju šasija tu dubinska korozija nije dozvoljena nimalo, kada je u pitanju karoserija vozila postoje noseći elementi karoserije. Na tim delovima ne sme biti dubinske korozije. Površinska korozija nije problem, tako da procenti nisu bitni bitno je gde se korozija nalazi i da li se radi o dubinskoj koroziji - kaže načelnik uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov.
Sledi i poskupljenje?
Još nije poznato koliko, ali tehnički pregledi će vrlo izvesno i poskupeti. Razlog za to moglo bi da bude i obavezno trajanje pregleda od 30 minuta, umesto dosadašnjih 15.
U teoriji, predložene mere trebalo bi da utiču na poboljšanje stanja srpskog voznog parka i, posledično, na unapređenje opšte bezbednosti saobraćaja. Ipak, najbitnije je kako će se one sprovoditi u delo i da li će se njima okončati loša praksa da se, na primer, automobili registruju a da se nisu ni pojavili na liniji za tehnički pregled.
Dakle, opet će sve zavisti od sprovođenja kontrole obavljanja tehničkih pregleda i suzbijanja korupcije koja je prisutna u svim sferama i na svim nivoima u društvu - nema te mere koja će dati pozitivne rezultate u praksi, ukoliko u državi postoji visok nivo korupcije.
Na bezbednost saobraćaja u jednoj zemlji utiče veliki broja subjekata, ali je na kraju država ta koja se svojim instrumentima stara da se zakoni sprovode a pravila poštuju. Tehnička ispravnost vozila, koja se kontroliše na tehničkom pregledu, samo je jedan od faktora od kojih zavisi bezbednost na putu.
Nije sporno da država treba da popravi stanje u toj oblasti, što i jeste cilj najavljenih mera o pooštravanju procedure samih pregleda. Ali, pored toga, treba unaprediti i stanje putne infrastrukture i signalizacije, kontrolisati rad putarskih preduzeća i kažnjavati one koji su odgovorni za loše stanje puteva.
Na kraju, i sami vozači treba da se pogledaju u ogledalo i da shvate da je deo odgovornosti i na nama - bilo da je u pitanju (ne)poštovanje propisa u vožnji ili nedostatak svesti o tome da je neophodno redovno i pravilno održavati automobil i periodično proveravati njegovu ispravnost.
