Sestre muški zakrpe gume
Vulkanizeru, Dejanu Lukiću u srećnom braku rodile su se tri ćerke koje su ga, kako su stasavale, u svemu, pa i u poslovima u vulkanizerskoj radnji u selu Viljuša kod Čačka zamenjivale u svim poslovima. Toliko su vredne da su zadobile poštovanje mušterija koje maju samo reči hvale.
Nakon godina provedenih na poslovima vozača, Dejanu Lukiću dosadio je volan, a i zbog želje da bude stalno sa porodicom, odlučio je pre nekoliko godina da otvori vulkanizersku radnju u svom selu, nedaleko od svoje kuće, koja je zbog dobrih usluga na dobrom glasu.
Teški vulkanizerski poslovi su se gomilali, ali Dejan u ovom poslu nije bio sam. Shvatajući da je ocu potrebna pomoć, u posao su se onako kako su stasavale, uključile i njegove kćerke Marina, Marijana i Milena i to veoma uspešno.
Uvek orne za rad
- Gledao sam ih kako rade i na vrelini i na minus 20 stepeni, u kasnim večernjim satima, po kiši i snegu i to bez ijedne reči negodovanja. Srećni su roditelji koji imaju takve kćerke kakve su Marina, Marijana i Milena -kaže komšija Mišo Sokić.
- Iskren da budem, nisam očekivao da ću u poslu moći da se oslonim na njih, ali one su u potpunosti, svojom voljom, ovladale ovim teškim zanatom i sada su mi i leva i desna ruka. Toliko sam siguran u njih da mogu da budem odsutan i po nekoliko dana i da ne razmišljam o tome da li će dobro obaviti vulkanizerske poslove i da li će mušterije biti zadovoljne - kaže za "Vesti" Dejan.
Kada mušterija prvi put uđe u radnju gde ga sačekaju tri devojke ostane pomalo zatečen, da li će one umeti da skinu gumu s točka i da je kvalitetno zakrpe.
Međutim, ta nesigurnost brzo nestane bez obzira na to da li se radi o automobilskim, kamionskim ili trakatorskim gumama.
- To je istina, ali brzo uverimo mušterije da su u pravoj radnji i da smo majstori. U posao smo ušle postepeno i od oca smo naučile sve što treba da se nauči o ovom zanatu i nije nam teško da radimo koristeći težak alat kao što su štangle, pneumatski čekići, dizalice i macole koje su teške i po nekoliko kilograma i koje su neophodne kada skidamo i montiramo kamionske i traktorske gume. Radimo složno, ali ne zapostavljamo školu - ističu Marina, Marijana i Milena i dodaju:
- Sada smo kao tim oslabljene jer na Marinu koja studira možemo da računamo samo preko vikenda, a i Milena ide u srednju školu i ima obaveze prema učenju. No, jedna od nas, ili sve zajedno, često smo pored oca, a nekada smo i same u radnji, ali posao mora da se završi, a mušterije da budu zadovoljne. Do sada nismo imale nijednu reklamaciju na ono što smo uradile i ponosne smo i na posao koji obavljamo i tako obezbeđujemo i novac za školovanje. Ne znamo kakvim će nas putevima život odvesti, ali uvek ćemo biti tu da pomognemo da radnja bude stalno na dobrom glasu.
Ponos sela
- Mušterije hvale tri mlade vulkanizerke, a komšije kažu da takve dece nema ni u okolnim selima. Marina, Marijana i Milena su uvek, kad mogu, u vulkanizerskoj radnji, ali ne zapostavljaju ni ostale poslove u kući i oko kuće. Nihova posvećenost poslu i kući i njihov odnos prema roditeljima je za primer - kaže komšija Sokić.
