Vodič do otadžbine: Šta kada se desi saobraćajna nesreća?
Statistika kaže da se u Nemačkoj svakih 12 sekundi dogodi po jedan udes. Najčešće su u pitanju oštećenja na limariji, ali i to je dovoljno za nerviranje. Retko ko je u potpunosti pripremljen za ovakve stresne situacije, a zimi, kad veći broj naših zemljaka svojim automobilima ide put otadžbine i kada su putevi puni snega češće su i nesreće.
U nastavku sledi 10 najvažnijih koraka koje treba preduzeti kad dođe do sudara ili do neželjenog kontakta sa drugim vozačem - od ispunjavanja izveštaja o udesu do podnošenja zahteva za nadoknadu štete. Evo šta treba uraditi i kojim redom po savetima nemačkom auto-moto kluba ADAC.
1. Šta prvo da učinim posle udesa?
Prvo je potrebno osigurati mesto udesa, uključiti signalna svetla i postaviti trougao na udaljenosti od 50 do 100 metara. U autu treba da imate fluorescentni prsluk i najbolje je da ga obučete, pre svega na prometnim putevima i pri slaboj vidljivosti. Ukažite prvu pomoć ukoliko je to neophodno. Onda sakupite dokaze. U to spadaju fotografije sa lica mesta i nastale štete na autu. Potražite svedoke i uzmite njihove podatke. Sada dolazi najvažnije: zajedno sa osobom sa kojom ste se sudarili ispunite izveštaj o nesreći, koji treba da se nalazi u kaseti svakog automobila. Formular obuhvata sve neophodne podatke, a može besplatno da se nabavi u svakoj filijali ADAC -a ili onlajn preko adac.de/unfallabnjicklung.
2. U kojim slučajevima treba zvati policiju?
U svakom slučaju je to obavezno kada se radi o iznajmljenom ili službenom autu. Pored toga, policiju treba uključiti kada se radi o većoj materijalnoj šteti ili ako je neko povređen, a takođe i ako dođe do rasprave sa suprotnom stranom ili ako je isti pobegao sa mesta udesa. Policija utvrđuje ko je vozio protivno saobraćajnim pravilima, ali ne i ko je odgovoran za štetu. Zbog toga nema smisla da se sa njima razgovara o tome.
3. Ko uklanja olupine i šta uraditi sa havarisanim autom?
Ako je na mestu udesa sve razjašnjeno, onda je potrebno da se ukloni auto. Ako treba da se odšlepa, mora da se pozove servisna služba. Ono što sigurno ne treba da očekujete je da ćete uspeti da naplatite prevoz od nekoliko stotina kilometara. Osiguranje druge strane u takvim slučajevima mora da plati samo cenu prevoza do auto-servisa najbližeg mestu udesa, osim da postoje dobri razlozi za udaljeniji servis, kao što je tekuća garancija. Otklanjanje ostataka automobila sa mesta udesa je inače vaša stvar, a samo kod težih udesa je za to nadležna vatrogasna služba.
4. Kom osiguranju da se obratim?
Osiguranju drugog učesnika u udesu. Ako ono garantuje 100 odsto, onda šteta može u potpunosti da se nadoknadi. Ako mislite da snosite deo krivice ili da će druga strana da uloži prigovor, morate da obavestite vaše obavezno osiguranje ( Kfz-Haftpflićt ). Onda oba osiguranja proveravaju činjenice, uzimajući u obzir navode učesnika i svedoka. Na kraju se radi o tome ko preuzima koji deo štete. Primer: na jednom parkingu je došlo do sudara dva auta i teško je bilo da se utvrdi ko od njih snosi veću krivicu. Ovde osiguranja često odluče da podele fifti-fifti, što znači da oni nadoknađuju polovinu štete i drugih troškova kao što je rentiranje kola zbog popravke, a drugih 50 odsto snosi sam vozač. Ako imate puno kasko osiguranje, ono uskače ako osiguranje drugog vozača plati štetu delimično ili nikako. Time se međutim rizikuju lošiji rabati u polisi za osiguranje. Jedan deo tog novca kao i samoučestvovanje u suparničkom obaveznom osiguranju može da se povrati, ali o tome se treba konsultovati sa advokatom.
Čitajte vodič i digitalno
Ceo vodič odmah vam je dostupan na VESTI DIGITAL, od 18. decembra. Potrebno je samo da preuzmete aplikaciju na:
za apple: https://appsto.re/de/XSioib.i
za android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.publiss.client.p999R6wI!
5. Kada se uključuje auto-servis?
Kod manjih šteta, do 1.000 evra, za osiguranje je dovoljan račun troškova servisa sa slikama auta. Ako se radi o skupljim popravkama ili totalnoj šteti, servis pravi račun za veštaka. Njega možete sami da birate ili, recimo, uz pomoć auto-moto društva u koje ste učlanjeni. Njegova procena se upućuje osiguranju, a posle toga servis može da krene sa popravkom, jer auto sigurno želite da dobijete što pre natrag. U idealnom slučaju osiguranje daje potvrdu da preuzima troškove popravke. Bez te saglasnosti servis može direktno da se razračuna sa osiguranjem, ali im je potrebna vaša izjava o prenosu rizika. Ipak vi snosite finansijski rizik, jer ste nalogodavac.
6. Popravka štete ili ne?
Imate izbor da date auto na popravku ili vam udubljenja i oštećenja laka ne smetaju. U tom slučaju se odričete reparature ili je popravljate sami i onda "aktivno" obračunate. To znači da vam troškove koje je izračunao servis ili veštak, osiguranje isplati (neto). Kod totalne štete se isplaćuje razlika između vrednosti popravke i preostale vrednosti auta. Ako je od njega ostala još gomila krša, reč je o totalnoj šteti. O ekonomskoj šteti je reč ako su finansijski troškovi za popravku veći nego što bi koštala kupovine istog polovnog automobila. Osiguranje mora da plati ako su procenjeni troškovi i do 30 odsto veći i ako auto zaista mora kompletno da se reparira. To je odluka Saveznog suda Nemačke, a slično je i drugim državama EU.
7. Šta ako osiguranje neće da plati?
Klasična priča u pravnoj praksi je konflikt sa osiguranjem oko troškova popravke auta. Primer: po nalazu veštaka, popravka zadnjeg krila automobila člana ADAC-a Milana K. se ne isplati, već krilo mora da se zameni. U proceni se navodi suma od 3.800 evra, koju treba da plati osiguranje druge strane u udesu. Ali, na kraju dolazi do svađe, jer Milanu K. osiguranje prebacuje samo dve trećine novca. Veštak, u vezi sa gubitkom vrednosti auta, navodi i lakiranje zadnjih vrata, ali prema mišljenju osiguranja taj rad i troškovi mogu da izostanu. Milan K. je više puta zahtevao svoj novac, ali uzalud i na kraju je morao da uzme i advokata. Problem nastaje i kod fiktivnih računa. Ovde se obično računa satnica. Kod automobila starih do tri godine uglavnom nema problema. Kod starijih vozila osiguranje može da uzme tarife povoljnijih radionica, a ako imate dokaze o redovnim pregledima auta, imate pravo na više tarife.
8. Da li mogu da iznajmim auto?
Za vreme dok je auto na popravci imate pravo da iznajmite auto, ali samo ako ga redovno koristite i dnevno vozite najmanje 20 kilometara. Pri izboru vozila trebalo bi da birate nižu klasu da biste izbegli umanjenja i da pazite na uslove. Mnogi rentijeri imaju skuplje tarife za učesnike u udesu, a ti troškovi često ne budu nadoknađeni. Ukoliko niste sigurni, najbolje je da se obratite pravnoj službi vašeg auto-kluba da biste izbegli neželjene posledice. Ako za vreme dok se auto popravlja koristite autobus, voz ili slično, imate pravo na nadoknadu zbog nekorišćenja auta.
Poruka na brisaču nije dovoljna
Ko napusti mesto udesa ostavljajući samo cedulju sa izvinjenjem, imenom i telefonom na brisaču oštećenog auta, čini krivično delo bekstva sa mesta nesreće. Zato je ispravno da se sačeka drugi vozač ili pozove policija. Posledice bekstva sa mesta udesa su veoma ozbiljne. Pored novčane kazne, kaznenih poena, oduzimanja dozvole i zabrane vožnje prete i problemi sa osiguranjem. Iako obavezno osiguranje plaća štetu drugih lica, ali od visine preko 5.000 evra traži novac od onoga ko je prouzrokovao udes. Osim toga, isti mora svoju štetu sam da plati jer kasko u ovim slučajevima retko kad priskače. Takođe, i za oštećene je skupo ako se počinilac ne uhvati. Oni sami moraju da snose štetu ako nemaju puno kasko osiguranje. Tako nešto se desilo Zoranu S. kome je početkom marta jedna Holanđanka pri izlasku sa parkinga zakačila auto. Žena se kratko zaustavila, pogledala šta se desilo i zatim otišla. Zoran S. je zabeležio registraciju na kolima, podneo tužbu, uzeo advokata i sada mu ostaje jedino nada da će na kraju ipak moći da naplati štetu.
9. Koje mi još nadoknade sleduju?
Povređeni u automobilskom udesu imaju pravo na odštetu. Zahtev mora da se podnese osiguranju izazivača udesa ili njemu lično. U slučaju fizičkih povreda, u Nemačkoj ne postoje jasno definisani fiksni iznosi nadoknade. Aktuelna pravna praksa ima sledeće kriterijume: uzima se u obzir težina i vrsta povreda, trajanje lečenja, dužina boravka u bolnici, tok lečenja, kao i stepen krivice za udes koji snosi druga strana. Osim odštete za nanete bolove, moguće je obračunati i gubitak zbog nemogućnosti obavljanja posla, uplate u penzioni fond, za troškove lečenja, troškove rehabilitacije i nege. Ukoliko neko zbog povrede više nije u stanju da obavlja kućne poslove, ili to može samo u ograničenom obimu, dobija odštetu u vidu kućne pomoći. Naravno, i ovde se vodi računa o ravnomernoj raspodeli: odštetu dobijaju ravnopravno svi članovi domaćinstva. Nadoknađuju se troškovi, počevši od kuvanja, obavljanja kupovine, čišćenja pa sve do poslova u vrtu. Da bi se svi ovi zahtevi ostvarili, pravnici ADAC-a savetuju angažovanje advokata.
10. Šta raditi kad se udes desi u inostranstvu?
Ukoliko ste imali udes u nekoj zemlji koja je članica EU ili kada je vozač u drugim kolima državljanin EU, formalnosti možete da regulišete i po povratku kući. Ovo važi i za Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn. Pozovite centralni broj osiguranja 0 800 2 50 26 00, koji je besplatan. Tamo ćete saznati koje osiguranje je zaduženo za vaš slučaj. Pritom se primenjuju pravni propisi zemlje u kojoj se udes dogodio. Izvan teritorije EU morate da se direktno obratite osiguranju druge strane. Od pomoći je i evropski izveštaj o udesima, koji može besplatno da se dobije u auto-klubovima. Primerak štampan na više jezika košta 3,95 evra. Na internetu takođe mogu da se nađu dokumenti za razne zemlje i na raznim jezicima. U slučaju spora, ADAC je obezbedio listu advokata koji znaju nemački i koji mogu da pomognu.
