Nemački "šarmer": Legendarni Trabant proslavio 60. rođendan
Trabant - simbol svakodnevnog života u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj - i dalje zadivljuje, zabavlja i šarmira, za njega se traže rezervni delovi, a cena mu raste i planira se proširenje muzeja posvećenog "malom smrdljivcu".
Frank Hofman samo treba da okrene ključ da nagrnu sećanja. Dobro poznato brujanje motora i karakterističan smrad mešavine goriva, to može biti jedino trabant. Šezdeset godina pošto je prvi P50 Trabi sišao sa proizvodne trake fabrike u Zvikauu, 7. novembra 1957, maleni automobil s okruglim svetlima i dalje ima mnoštvo zaljubljenika.
- Trabi je auto koji se je jednostavno izdvaja od ostalih - kaže Hofman.
On ima malu prodavaonicu rezervnih delova u rodnom Zvikauu, u blizini granice sa Češkom, gde se delovi još ograničeno proizvode.
Do ujedinjenja Njemačke i prestanka proizvodnje 1991. godine, proizvedeno je oko tri miliona "trabanata". Kada je Hofmann pokrenuo posao 2003, malo ko je verovao da će dugo opstati.
- Tada nas je bilo samo dvoje zaposlenih i imali smo u podrumu svega tri kutije sa delovima - rekao je on.
Ali posao je rastao. Danas u ponudi ima 1.500 delova, od najmanjeg šrafa do kompletnog motora. Ima osam zaposlenika u tri skladišta.
- Trabant je antipod visokotehnološkom svetu današnjice - kaže Hofmann kojemu su "trabanti" strast još od detinjstva.
- Trabant je vrlo jednostavan automobil i za popravak je potrebno minimalno tehničko znanje - naglašava Hofman.
Upravo je to bila ideja istočnonemačke vlade - maleni automobil je trebalo da bude čvrst, ekonomičan i jeftin. U to doba lim je bio skup pa su se dizajneri dosetili da karoseriju naprave od plastike. Glavni inženjer Verner Lang, koji je umro 2013, opisao je u dokumentarcu Eberharda Gernera, premijerno prikazanog početkom ove godine u Nemačkoj i Švajcarskoj kako je jednostavnim resursima proizveden novi automobil. Autor tvrdi da se za dokumentarac sada zanimaju iz mnogih zemalja.
Hofman isporučuje delove u Britaniju, Belgiju, Mađarsku, Rusiju, Australiju i Sjedinjene Države. Jedan kočni cilindar nedavno je isporučio čak u Namibiju.
Trabantov dvotaktni motor s obiljem ispušnog dima do danas je simbol socijalizma i planske ekonomije. U tvornici u Zvikauu nisu se mnogo zamarali tehnološkim razvojem pa je tek krajem 80-ih "trabant" dobio četverotaktne motore. A to umnogome Hofmanu olakšava posao.
- Ne moram da se zamaram traganjem iz koje je godine koji model, jer je većina delova ionako ista u svima - kaže.
Ali se vreme proizvodnje zato dramatično promenilo, uz osmeh će reći Hofman. Istočni Nemci morali su u proseku da čekaju 12 godina od narudžbine do isporuke "trabanta", a danas poklonici tog vozila rezervne delove dobiju isti dan. U Nemačkoj je danas 34.500 registriranih trabanata, ali vlasnici nipošto nisu samo s istoka.
Volfgang Kisling predsednik je Međunarodnog registra trabanata, udruženja koje ima sva marketinška prava na trabant. On ističe interesovanje mladih ljudi za to vozilo, dovoljno mladih da se to ne može objasniti čistom nostalgijom.
"Trabant" ima kultuni status i privlači kolekcionare. Kupovina trabanta još se ne može smatrati ulaganjem, ali dobro obnovljeni modeli mogu da dosegnu cenu i od nekoliko hiljada evra.
U međuvremenu se odvijaju pripreme za širenje muzeja automobila u Zvikauu, a veći deo će biti posvećen "trabantu". Prvi proizvedeni "trabi" neće biti izložen, ali hoće broj 57. Svi ranije proizvedeni su izgubljeni.
