VIDEO: Mit o Hitlerovom autoputu
U pojednostavljenom gledištu na istoriju, Adolf Hitler često se predstavlja kao pionir savremenih autoputeva. Ipak, detaljniji uvid u činjenice baca potpuno drugačije svetlo na ovaj mit popularne kulture.
Godine 1909. automobili nisu čestito ni počeli da premašuju broj fijakera, kada je u Berlinu grupa entuzijasta, industrijalaca i ljudi od uticaja formirala grupu sa idejom da se sagradi put isključivo rezervisan za motorna vozila. Plan je bio da se automobilima omogući da putuju bez stajanja na raskrsnicama, lišeni neugodnosti koje donose prašina i blato, neometani od strane pešaka i vozila sa konjskom vučom.
Titulu pionira autoputeva najviše zaslužuje posleratni nemački kancelar Konrad Adenauer. Na funkciji gradonačelnika Kelna, on obezbeđuje finansiranje i građevinarsku operativu, otvorivši 1932. 20 kilometara autoputa od Kelna do Bona. Ograničenje brzine na prvom autoputu iznosilo je 120 km/h u vreme kad je većina automobila još uvek "jurila" 60.
Istoričari se danas slažu da vojni motiv nije bio glavna ideja vodilja izgradnje mreže autoputeva. Nemačka vojska je sve do kraja rata najveći deo transporta, mnogo jeftinije obavljala železnicom. Smatra se da je Hitler izgradnju autoputeva video kao sredstvo uvećanja sopstvene popularnosti.
Običnom Nemcu izmučenom, ekonomskim nedaćama, obećanje da će za koju godinu voziti sopstveni automobil na najsavremenijem putu na svetu, definitivno je izgledalo kao ostvarenje svih snova.
Često se pogrešno misli da su autoputeve gradili prvi jevrejski zatočenici nemačkih koncentracionih logora. To je nešto što Hitler nije dozvoljavao, s obzirom da je autobahn trebalo da bude predmet nacionalnog ponosa. Zato je bilo bitno da građevinski radnici budu isključivo arijevci.
Što se tiče obećanja da će se prosečna nemačka porodica za koju godinu provozati u sopstvenom automobilu autoputem, tu se stvari nisu odvijale željenom dinamikom. Ferdinand Porše jeste dizajnirao narodni automobil "Bubu", ali put kupaca do nje bio je usporen. Automobil se nabavljao kroz program štednje preko sindikalne organizacije. Malo koji civil je do izbijanja rata dočekao vozilo za koje je tako uporno štedeo.
Kako god bilo, auto putevi i danas skoro 100 godina od pionirskih poduhvata u okolini Berlna i dalje imaju status prvorazrednih infrastrukturnih projekata, pa i ekonomskog isntrumenta koji posredno ima možda i najveću ulogu na standard života svakog od nas.
