Stari fića u petoj brzini
Iako je davno sišao s proizvodne trake kragujevačke Zastave, popularni fića nije napustio puteve i kaldrme i autostrade po nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i Evropi.
I ne samo da nije nestao, već i napreduje. Ovih dana u Nemačkoj u svog ljubimca iz Kragujevca Radovan Ivanović, osnivač i predsednik Fića kluba Minhen, ugradio je originalni petostepeni menjač. Majstor u izvođenju ovog podviga je Predrag - Peđa Šalipurović iz Užica, inače vozač u Narodnoj banci Srbije, koji je osmislio i dogradio originalni fićin menjač i ugrađuje ga u originalni motor.
- Imam fiću s petostepenim menjačem već nekoliko godina. Prešao sam 12.500 kilometara. Fića s pet brzina vozi mirnije i tiše, manje troši benzina, a postiže bez napora veću brzinu. Od Užica do Beograda i nazad potrošim prosečno 4,8 litara benzina na 100 km. Od ideje o ugradnji petostepenog menjača, pa do realizacije prošlo je skoro dve godine. Ovo je najveći luksuz koji fića može da ima - kaže Peđa, koji je sve sam osmislio i tehnički izveo.
U radionici Petera Bekera u Minhenu, Šalipurović je zajedno s vlasnikom fiće Radovanom Ivanovićem izveo "operaciju" koja će ovaj mali auto učiniti pravim zmajem na putu. Sve ovo je rađeno pod "kontrolom" Petera Bekera, čoveka koji ima fiću iz 1967. i fijat abart iz 1964. Za njega Radovan Ivanović kaže da napamet da može da napravi svaki deo fiće.
- Peđa je to sve uradio vrlo stručno i kvalitetno - kaže Beker.
Mehaničar od malih nogu
- Moji roditelji su imali fiću, a ja sam stalno bio uz njega. Čak sam u šestom razredu osnovne škole radio oko njegovih kočnica. Uz auto koji vozim, imam i šest krševa koje koristim za delove - kaže Predrag Šalipurović, vozač u Narodnoj banci Srbije.
Dok u belom zaštitnom mantilu kao stručnjak u američkom svemirskom programu NASA pažljivo otvara petostepeni menjač, Šalipurović objašnjava šta je u stvari uradio.
- Nastavak originalnog fićinog menjača u sebi sadrži petu brzinu i to nije nikakva kopija nego moje originalno rešenje. Na kućištu menjača dograđen je nastavak u koji je dodata peta brzina, a to znači produžetak glavne osovine i celog snopa, zatim pravljenje nove viljuške i izradu novih zupčanika. Fića sa četiri brzine već pri brzini preko 80 kilometara na sat postaje bučan, a i troši više goriva. Sa petom brzinom on vozi rasterećenije. Ovaj tehnički napredak nije tako jeftin. Materijal za dogradnju pete brzine košta oko 1.500 evra, a toliko još košta moj rad. Pa ko voli, nek izvoli - kaže Peđa.
Ivanović naglašava da je ideju za to dobio upravo od Peđe koji je dva puta na fićijade u Minhen dolazio zastavom 750, sa pet brzina, bez problema prelazeći 2.800 kilometara od Užica do Minhena i istim putem nazad. Raduje ga što sve više ljudi vozi fiću.
Radovan za sledeću godinu priprema fićijadu na Zlatiboru. Inače, nedavno je u Gracu u Austriji formiran Fića klub, a priprema se otvaranje takvog kluba i u Parizu. Podsetimo, takav klub je osnovan u Minhenu pre sedam godina. Jednom prilikom na fićijadi je bilo 86 vozila iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
