Pametna raskrsnica skraćuje čekanje na semaforu
U gradskoj vožnji najviše vremena gubi se na zaustavljanju i čekanju na semaforima. Postavlja se pitanje da li je nekako moguće unaprediti funkcionisanje svetlosne signalizacije na raskrsnicama i tako skratiti vreme čekanja, ubrzati protok saobraćaja i smanjiti nivo nervoze kod vozača?
Ponekad nam se čini da bespotrebno dugo čekamo da se pojavi zeleno, pogotovo kada primetimo da iz bočnih ulica uopšte ne dolaze vozila. Ovo je veoma frustrirajuće u periodu van saobraćajnih špiceva, a naročito noću kada je na ulicama znatno manji broj automobila.
S obzirom na to da je tehnologija napredovala u svim sferama života, postavlja se logično pitanje zašto rad semafora nije bolje regulisan.
Jedno od mogućih rešenja za bolji protok saobraćaja na raskrsnicama već se uvelko primenjuje u Holandiji. Na mnogim raskrsnicama u ovoj zemlji u kolovoz su ugrađeni senzori koji detektuju vozila koja nailaze i, u zavisnosti od frekventnosti saobraćaja iz određenog smera, prilagođavaju rad semafora.
Den Bosch jedan je od holandskih gradova u kojima postoje takve pametne raskrsnice. U ovom gradu koji broji 150.000 stanovnika, kao uostalom i u čitavoj Holandiji, situaciju u saobraćaju dodatno usložnjava frekventan biciklistički saobraćaj. Biciklističke staze pružaju se najčešće paralelno sa kolovozom, pa se na raskrsnicama ukrštaju tri vida saobraćaja - motorni, biciklistički i pešački.
Ipak, raskrsnica koja je prikazana na videu regulisana je tako da zadržavanja na semaforu budu što kraća, a promena i vreme trajanja svetlosnih signala zavisi od broja vozila koja iz određenog smera prilaze semaforu. Ovakva način funkcionisanja saobraćaja omogućava složen sistem senzora koji se nalaze na prilazima raskrsnici, kako na kolovozu, tako i na biciklističkim stazama.
Senzori šalju signal kompjuteru koji na osnovu podataka sa više lokacija određuje koje svetlo se kada uključuje i koliko će da traje. Na primer, ako na semaforu u jednom smeru čeka samo jedno vozilo, dok iz bočnog smera nema automobila, zeleno svetlo se pali samo na 4 sekunde, kako bi prošao taj jedan auto. Senzori beleže koliko je automobila u redu ispred semafora pa se zeleni signal po potrebi produžuje.
Ide se i korak dalje, pa kompjuteri mere i prilaznu brzinu automobila, kako bi eventualno još više skratili vreme trajanja zelenog svetla za one koji dolaze iz manje prometnog smera, i tako omogućili da iz drugog smera, gde je saobraćaj frekventniji kroz raskrsnicu prođe što više automobila, čime se sprečava stvaranje kolone ispred semafora.
- Motornom vozilu potrebno je u proseku 2 sekunde da se pokrene i uđe u raskrsnicu kada je zaustavljeno na semaforu. Ako bi se prilikom svakog ciklusa promene signala na raskrsnici izgubile 2 sekunde i ako računamo da jedan ciklus traje 60 sekundi, nakon jednog sata kroz raskrsnicu bi prošlo čak 60 vozila manje, što već čini kolonu od oko 300-350 m - kaže Greweldinger.
Sistem koji se primenjuje u Den Boschu osim što je efikasan, pokazao se i bezbednijim. U poređenju sa klasičnim raskrsnicama u Holandiji, gde je broj vozila koja prođu kroz crveno iznosi 1-2%, u ovom gradu je to ispod jednog procenta. Greweldinger smatra da se ovaj rezultat može još poboljšati ali i navodi da će uvek biti određen broj ljudi koji će prekršiti saobraćajne propise, što se naročito odnosi na bicikliste koji su ponekad nestrpljivi da sačekaju zeleno.
Raskrsnica je pokrivena video kamerama koje se koriste za analizu i unapređenje rada sistema. U slučaju potrebe, snimci se mogu upotrebiti kao legalan dokaz na sudu, ako neki od učesnika u saobraćaju napravi prekršaj.
- Imali smo slučaj bicikliste koji je tvrdio da ga je automobil udario na raskrsnici dok je na semaforu bilo zeleno za bicikliste. Tražio je od vozača automobila da mu nadoknadi polomljeni lap-top i druge vredne predmete koje je imao sa sobom a koji su oštećene prilikom sudara. Međutim, snimak sa kamera pokazao je da je biciklista prošao kroz crveno i da vozač nije kriv - navodi kao primer Greweldinger.
U Holandiji postoji oko 5.500 raskrsnica sa semaforima, a u planu je da se 1.268 modernizuje na ovaj način do 2018. godine.