Ove saobraćajne prekršaje prave čak i iskusni vozači, a toga nisu ni svesni
Svest o merama bezbednosti u saboraćaju morala bi da bude na višem nivou, tvrde stručnjaci.
Nepoštovanje saobraćajnih propisa nije retka pojava na putevima u Srbiji, a stručnjaci i nadležni organi često ističu da je neophodno podići saobraćajnu kulturu na viši nivo i pospešiti svest o tome da pravila postoje zbog bezbednosti, a ne da bi se vozači kinjili bez potrebe.
Osim namernog i svesnog nepoštovanja propisa, postoje i situacije kada se pravila krše nenamerno, iz neznanja, a prema rečima , Slavice Gazdić, predavača u auto školi "Vladica“, to se zaista dešava i iskusnim vozačima, koji već godinama imaju dozvolu.
Kao jedan od primera, kojih, kako kaže, ima mnogo, ona navodi da veliki broj vozača uključuje pokazivač pravca pre nego što proveri da li je moguće bezbedno izvršiti skretanje, preticanje ili promenu saobraćajne trake, iako po pravilu redosled treba da bude obrnut.
- Najpre se proverava da li je moguće izvršiti skretanje ili prestrojavanje, pa se tek onda uključuje žmigavac, i posle još jednog uveravanja vrši skretanje. Takođe česta greška, koja se mnogima omakne, a da toga nisu svesni dešava se na semaforima koji imaju i direkcioni svetlosni signal koji odobrava uslovno skretanje. Vozači koji idu pravo ponekad po inerciji, zbog nedovoljne pažnje i koncentracije, polaze kada se onima koji skreću uključi uslovno zeleno, iako je za prolazak pravo još crveno – navodi sagovornica.
Među česte greške, kojih mnogi vozači nisu svesni ona ubraja i prekoračenje dozvoljene brzine vožnje u zoni škole i zoni usporenog saobraćaja.
- Kada vide znak da se nalaze u nekoj od ovih zona, vozači bi trebalo odmah da znaju koja je maksimalna brzina kojom smeju da se kreću, ali to često nije slučaj, pa je i nesvesno prekoračuju, a nisu svesni da i povećanje brzine od 10ak kilometara na čas može da predstavlja opasnost. U zoni škole, u naselju, ne bi smelo da se vozi brže od 30 kilometara na čas, od 7 ujutru do 21 uveče, ako znakom nije drugačije određeno. U zoni usporenog saobraćaja vozila se ne smeju kretati brže od 10 kilometara na čas, tako da ne ometaju kretanje pešaka i biciklista. Ipak, čak i iskuzni vozači to ponekad izgube iz vida – kaže Gazdićeva.
Još jedan veoma čest primer nepoštovanja propisa jeste oglušivanje o znak koji označava mesto gde zbog završavanja saobraćajne trake i suženja kolovoza vozila treba naizmenično da se uključuju u jednu saobraćajnu traku.
- U takvoj situaciji, pravilo je da naizmenično prolazi po jedno vozilo iz svake trake. Taj znak, međutim, retko ko poštuje, pa najčešće prolaze po nekoliko vozila iz jedne trake, dok neko iz druge ne uspe da se ugura, najčešće na silu. To može biti posledica nestrpljenja i bahatosti, ali je takođe moguće da vozači uopšte i ne znaju šta ovaj znak poručuje, budući da je to jedan od skorije uvedenih – objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, mesta za unapređenje saobraćajne kulture u Srbiji itekako ima, a predstava koju ljudi imaju o regulativi, a posebno o kaznenoj politici često je potpuno iskrivljena.
- Mnogi vozači misle da je nekome osnovni cilj da im uzme novac, a to je zato što ne razumeju na pravi način važnost bezbednosti u saobraćaju. Jednostavno rečeno, saobraćaj uopšte ne bi bio komplikovan i rizičan kada bi svi svi poštovali pravila. I to je jedan od razloga zbog kojih novi sistem obuke budućih vozača predviđa da se najpre savlada teorijski deo gradiva, a da se tek onda pređe na praktično učenje – kaže Gazdićeva.
