Automobili programirani čak i da nas pregaze
U razvoju budućih samoupravljajući vozila stručnjaci će se osim sa tehnološkim suočavati i sa moralnim problemima. Dok sistem funkcioniše i vozila se kreću izbegavajući jedna druge, sve je u redu. Ali ako je sudar neizbežan, postavlja se pitanje kriterijuma koji će se koristiti kako bi se minimizovale njegove posledice.
Zagovornici samoupravljajućih automobila kao jedan od razloga za uvođenje ove vrste vozila navode poboljšanje opšte bezbednosti saobraćaja. Takva vrsta vozila treba da bude u stanju da "donosi" bolje odluke u vožnji od čoveka.
Međutim, i dalje će se događati poneka saobraćajna nesreća koju je nemoguće predvideti i izbeći. Na primer, može se desiti da ispred samoupravljajućeg vozila iznenada istrči neka životinja.
I dok ljudsko biće za volanom u takvim situacijama može da reaguje samo refleksno, robotizovani automobil kojim upravlja kompjuter i koji istovremeno prati položaj i kretanje drugih učesnika u saobraćaju, može u deliću sekunde da proceni rizike i izabere optimalno rešenje kako bi umanjio posledice sudara.
Ali, i kompjuteri rade na osnovu softvera koji je osmislio čovek. Postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma će kompjuter u robotizovanom automobilu donositi odluke koje osim bezbednosne mogu da imaju i moralnu dimenziju.
Do sada su se testovi prototipova samoupravljajućih vozila obavljali uglavnom na putevima izvan naseljenih sredina ili na klasičnim autoputevima.
U oba slučaja, kompjuter ima manje nepoznatih o kojima mora da brine jer, na primer, nema pešaka u okolini. Međutim, odskora je Google počeo da vrši testove na gradskim ulicama gde se povećava dinamika saobraćaja i broj mogućih scenarija i nepredviđenih situacija.
Vozila će biti programirana da spreče nesreće, ali događaće se da su one neizbežne. Pošto će u takvim situacijama kompjuter morati da minimizuje posledice sudara, ponekad će morati da odluči da li će automobil udariti u jedno ili u drugo vozilo.
Ako bude morao da bira da li da udari u vozilo koje ima bolje bezbednosne karakteristike ili u ono koje je po pitanju bezbednosti putnika ranjivije, kompjuter će izabrati ovo prvo, jer mu je cilj da smanji rizik od povreda svih učesnika u saobraćaju.
Slično je i ako bude morao da izabere između dvojice motociklista - jednog koji nosi kacigu i drugog bez kacige. I u ovom slučaju odlučiće se za onog koji je bolje zaštićen.
Ali tu se suočavamo sa moralnom dilemom. U prvom slučaju, ispada da je vlasnik koji je kupio bezbedniji automobil diskriminisan u odnosu na onog koji se nalazi u manje bezbednom vozilu.
Po istoj logici motociklista koji se ne pridržava pravila i ne nosi zaštitnu opremu, biće pošteđen na račun onog koji je disciplinovan i koristi kacigu.
U ekstremnim slučajevima, samoupravljajući automobil može čak da se nađe i pred dilemom da li da pregazi jednog ili drugog pešaka, i na taj način odluči ko će da živi a ko ne.
Kako bi robotizovana vozila zaista imala budućnost i da bi doprinela većoj bezbednosti saobraćaja, njihovi tvorci moraće da razmotre ove i mnoge druge scenarije, i da pored tehnoloških problema reše i brojne moralne dileme u vezi sa njihovim funkcionisanjem.
