Ko se prvi dosetio rezervnog točka?
Pojedini sadržaji u automobilu već su toliko dugo u upotrebi da ih uzimamo zdravo za gotovo, iako je i njih u jednom trenutku neko morao da "izmisli". Međi njima je i rezervni točak, koji više od jednog veka olakšava patnje vozačima kada im se tokom putovanja probuši guma.
Rezervni točak je dodatni točak koji se nalazi u vozilu, ili prikačen za vozilo, kao zamena u slučaju oštećenja gume ili točka koji se aktivno koristi. Iako je, ustvari, prilikom oštećenja uglavnom potrebna samo zamena gume, zbog jednostavnije montaže smišljeno je da vozila imaju kompletan rezervni točak sa ispravnom gumom.
Treba znati…Guma na rezervnom točku mora biti istih dimenzija i nosivosti kao guma koja se koristi na vozilu ili mora biti homologovana kao privremeni rezervni točak. Rezervni točak ne moraju da imaju motorna i priključna vozila ako su gume ili felne opremljene nekim sigurnosnim sistemom za bezbednu vožnju kada je guma izduvana ili ako vozilo poseduje odgovarajuće sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvane gume, kao što je pena, sprej, komplet za brzu popravku gume. Na SUV vozilima rezervni točak se uglavnom nalazi na vratima prtljažnika zbog svoje veličine. Preporučuje se da se ovaj točak s vremena na vreme proverava jer je na tom mestu izložen i suncu i kiši, pa može doći do oštećenja koja vozač ne primeti. Kod nekih starijih modela automobila koji su još uvek u upotrebi, kao što su na primer Zastavina vozila, rezervni točak nalazi se pored motora. Danas, mnogi rezervni točkovi služe samo kao kratkoročna zamena i ne bi trebalo da se voze na dužim relacijama, već samo dok se ne popravi točak koji je do tada služio, a brzina kretanja vozila na kojima se koriste uglavnom je ograničena na 80 kilometara na sat. |
Istorija
Mada će se vozači koji se kreću srpskim saobraćajnicama ironično nasmejati na ovu konstataciju, nekada davno putevi po kojima su voženi automobili bili su puni rupa i neravninina. Osim toga, često se dešavalo da vozilo naleti na potkovicu ili neki sličan oštar predmet, pa su se gume lako bušile.
Vozač je onda morao da skine točak sa vozila, demontira gumu, zakrpi je, ponovo je montira, napumpa je i vrati točak. Previše vremena i energije trošilo se na ovaj proces.
Zato su se Volter i Tom Dejvis 1904. godine dosetili i izmislili rezervni točak. Pošto su se u to vreme vozila proizvodila bez rezervnog točka kao dodatnog elementa, ova dvojica entuzijasta započeli su distribuciju za američko tržište i neke evropske zemlje. I sasvim dobro im je išlo.
Automobil američke marke Rambler bio je prvo vozilo opremljeno rezervnim točkom.To je značilo veliko olakšanje za vozače jer su sada vrlo brzo i jednostavno mogli da zamene točak kada im se na lošim putevima nešto dogodi sa onim koji se koristi na vozilu.
Rezervni točak postao je toliko popularan da su neka vozila imala čak dva, a i proizvođači su počeli da ih nude u paru. Na starim automobilima rezervni točkovi nalazili su se iza prednjih blatobrana.
Interesantno je da je 1941. godine vlada Sjedinjenih Američkih Država privremeno zabranila rezervne gume na novim automobilima usled nestašice kaučuka zbog Drugog svetskog rata. Slična zabrana u SAD bila je na snazi i tokom Korejskog rata 1951. godine.
