Stranci nas prepoznaju po Bregi
U okviru devetodnevne američko-kanadske turneje Biljana Krstić (54) i orkestar "Bistrik" nastupali su na finalnoj večeri čikaškog Svetskog festivala muzike, u Kulturnom centru Čikaga, potom u sali crkve Sveto Vaskresenje Hristovo na Redvud drajvu, učestvovali su i na proslavi 100. godišnjice crkve Sveti Sava u Los Anđelesu, a turneju će završiti koncertom u Torontu 9. oktobra.
- Moja profesija je moje veliko zadovoljstvo, velika strast i ljubav. Muzika mi je sve i ne osećam nimalo umora, čak i kada su turneje ovako kratke, ali naporne. Uvek nastojim da svoje oduševljenje muzikom koju izvodimo prenesem na publiku, naročito na ljude koji s njom nisu imali kontakt - kaže Bilja. Ona ističe da je posebno uživala na nastupu u čikaškom Kulturnom centru na prestižnom Festivalu svetske muzike.
- Uvek mi je zadovoljstvo da publici predstavim naše izuzetno bogato etno-muzikološko nasleđe i emocije kojima je ispunjeno. Na žalost, mi smo dobili samo devet radnih dana vize, pa su koncerti u Bostonu i Njujorku morali da budu otkazani, ali doći ćemo opet. U Čikagu smo prvi put, bili smo u eliti festivalskih izvođača, koncert je bio izuzetan iako smo imali skraćeni program od sat vremena. Reakcije publike su bile divno i odlično su razumeli šta je to što mi donosimo sa naših prostora. Naravno, našim ljudima priređujemo lepo veče uz duži program sa izborom najboljih pesama.
Muzički biseriŠta je "Tarpoš" po kome nosi ime aktuelni album? - Tarpuš je najveća ženska kapa koja se nosila do 1804. godine, pa smo mi želeli da pod kapom skupimo najlepše bisere naše muzike i da ih tako sačuvamo. Mnoge pesme sam pronašla zahvaljujući mojoj profesorki Zori Vasiljević, koja je kćerka našeg eminentnog etnomuzikologa Miodraga Vasiljević, i ona me je na mnoge stvari uputila. Divno je kada imate kome da se obratite za pomoć, a taj sve zna. Ja još uvek učim i nadam se da ću naučiti sve što je jako važno. |
Često nastupate u inostranstvu, da li stranici uopšte razumeju našu muziku?
- Melodije koje izvodimo su veoma raznovrsne, neke su izuzetno stare, do nekih smo došli zahvaljujući saradnji sa etnomuzikolozima. Možda zvuči da smo sada pomalo kao mašina, ali znamo kako će publika da reaguje i kako da podignemo atmosferu i publiku zainteresujemo. Brzo nađemo zajedničku vibraciju sa publikom i pokažemo da starija vokalna tradicija može da bude interesantna, kao što su, recimo, zanimljivi trubački orkestri.
Da li stranci znaju za još neke muzičare sa naših prostora?
- Gde god dođemo svi znaju za Bobana Markovića i kod nas često osporavanog Gorana Bregovića. Ali, verujte mi, gde god smo nastupali širom sveta, svi su nas po Goranu prepoznavali i o njemu govorili samo najlepše. Oni su nekako za sve nas odškrinuli vrata, mi na njih ulazimo i otvaramo ih za neke sledeće generacije.
Do sada ste objavili albume "Bistrik", "Zapis" i "Tarpuš". Kada ćete objaviti sledeći CD?
- Posle američke turneje nastavićemo rad na novom albumu, koji smo zbog koncerata i obaveza prekinuli. Ali, nije jednostavno danas snimiti album iz finansijskih razloga. Imamo pozive za gostovanje u Poljskoj, Italiji, radićemo i nešto u Beogradu.
Školovan orkestar- "Bistrik" postoji od 2001. godine, mi smo jedna velika porodica što se oseća i na sceni. Dišemo kao jedan, kao da smo celog života radili zajedno. Sledeće godine ćemo proslaviti 10 godina postojanja, sigurno nekim dobrim koncertom. Svi smo u "Bistrik" doneli iskustva iz različitih grupa, to su i moje kolege sa Fakulteta muzičke umetnosti. Vrlo sam ponosna na to što smo mi školovan orkestar, što je kruna svih drugih kvaliteta. |
