Nikad nije kasno za snove
Prepoznatljivo ime hrvatske i regionalne muzičke scene, Indira Levak, koja od izlaska iz grupe Kolonija nastupa pod imenom Indira Forca, predstavila je u Beogradu pesme sa prvog samostalnog i 13. albuma u karijeri, "Valkira". Sa energičnom pevačicom razgovarali smo o raznim temama, a sa nama je podelila i manje poznate detalje o sebi.
- Moram priznati da je bilo puno neprospavanih noći, jer kad si u bendu onda su uloge podeljene, svako radi deo svog posla. No, kada si sam onda je sav teret na tvojim leđima. Ono što mene krasi je to što sam uvek bila veliki radoholičar, veliki radnik. Ja ne stajem ni posle 22 godine muzičke karijere, želim dinamiku, da tu svoju strast kao žena uvek iznova pokazujem. Ta strast je rezultirala upravo ovim mojim prvim samostalnim albumom. Valkira je žena ratnica, a ja sam poznata po tome da volim pravdu. Nisam se bojala ući u tu priču, dapače, ona je jednostavno oživela. Malo smo se uspavali snom dok sam bila u bendu i jednostavno sve je postalo isto. Najgora moja noćna mora je monotonija - kaže za "Vesti" Indira.
Energična Slavonka kaže da je želela da svojoj publici, koja joj i posle napuštanja Kolonije, daje vetar u leđa i prati je, želela pokazati svoju drugu stranu i ostvariti se kao tekstopisac.
- Na to jednostavno nisam mogla doći na red u bendu. Onda sam sebi rekla, možda je sad vreme da se odvažiš i da svoju publiku na neki način iznenadiš. Hvala bogu iznenadila sam ih pozitivno, ali ono što mene krasi u životu je što ja nikad nisam kulirala. Uvek sam išla otvorenog srca, pa šta bude. Živi sam dokaz da nikad nije kasno za snove. Napisala sam 12 muzičkih priča, a inspiraciju pronalzim svuda. U isto vreme imam i inspiraciju i bogato iskustvo, ne samo muzičko već i životno. I ja sam žena koja je ranjiva i krhka, i kad me gledate spolja sigurno mislite, vau šta ovu ženu može pokolebati. Postoje takvi trenuci i kod mene u četiri zida. Pokolebati me može ljudska zloba, nepravda, ali hvala bogu moja najveća podrška je moj suprug. Mislim da je voljena žena najjača žena na svetu. A ja sam upravo to. Nema stajanja samo napred. Uvek kažem ne živi se na staroj slavi, idemo raditi i stvarati neke nove uspomene.
Dve strane medalje
Indira nam je otkrila i kako su nastale neke od njenih pesama.
- Kod nas kući okupilo se društvo, kada je i nastala pesma "Ajde, mala, beži", i odlična je priča. Bili smo umorni, radili smo do kasno u noć. Tu je bio i moj suprug i ja sam rekla, dečki ja ne mogu više idem spavati. Moj suprug je u tom trenutku, rekao: "ajde, mala, beži". Otišla sam da se tuširam i pevušila. Rekla sam sebi, super imamo pesmu - kaže Indira i dodaje da je oduvek želela da snimi duet sa Bijelim dugmetom.
- Sa Alenom Islamovićem sam snimila pesmu "Moje vreme", što je bila moja želja, a na ovom albumu ispunjavam svoje devojačke snove. Na albumu sam okupila najbolji tim autora iz Hrvatske i dala istovremeno i priliku mladim ljudima. Znam kako je bilo kad sam ja počinjala. Uvek mladima kažem da se prema gore ne može ići liftom, već stepenicama. Ništa ne pada s neba. Morate proći sodomu i gomoru. Ovaj posao ima dve strane medalje i lepo i ružno, i uspone i padove.
Omiljena u regionu
Pevačica kaže da je kao tekstopisac uvek otvorena za saradnju, da nekom od svojih kolega ponudi pesmu.
- Ne želim zvučati prepotentno, dapače. Već sam u glavi u drugom samostalnom albumu. Moja pesmarica u kojoj imam 50 tekstova postoji već godinama. Volim se zezati sa svojim kolegama i kažem im: "Ako vam treba pesma, samo se ljudi javite. Dajem besplatno - kaže Indira sa osmehom na licu i dodaje da je apsolutno zadovoljna svojom solo karijerom.
- Ono što je moja pobeda, je da ja volim regiju, regija voli mene.
