Početak je uvek najlepši
Goran Bregović (68) ne razmišlja o penziji. Kako kaže, imao je sreće da malo radi kao mlad, pa je svež i oran da komponuje i u ovim godinama.
- Ja sam još pred sam rat mislio da mi je vreme da odem u penziju. I da nije bilo rata devedesetih verovatno bih se penzionisao na nekom ostrvu u Jadranu. Ali, onda je došao rat i podelio mi život na vreme pre i posle rata gde sam u tom životu posle morao da krenem od početka. I to je možda najbolja stvar koja mi se desila da sam imao priliku da počnem dva puta. I najglamuroznija rutina je ipak rutina, a najlepši je uvek početak - kaže Bregović, koji nastoji da na komponovanje gleda kao i na bilo koje drugo zanimanje.
Ali, problem je jezik.
- Ja sam nažalost ostao bez jezika na kome pišem. Nekada sam pisao na srpsko-hrvatskom koji je sada mrtav jezik, pa uglavnom za hor pišem na izmišljenom jeziku. Pisao sam nešto na romskom jer je to poslednji jezik koji se govori na teritoriji bivše Jugoslavije, a da je zajednički makar Romima.