Slepi smo za probleme ljudi
Poslednjih godina Tihomir Stanić (56) ide iz uloge u ulogu, iz serije u seriju. Od generala Zekovića u "Vojnoj akademiji", policijskog inspektora Predraga Marjanovića u "Ubice mog oca", do Stavre, čoveka sa Kosova koji na periferiji Beograda mulja i pokušava da preživi, u seriji "Psi laju, vetar nosi". Uz to igra u pozorištu, radi kao profesor na Akademiji umetnosti i sve stiže. Kako? Ni sam ne zna.
- To je jedan od onih perioda u životu kada ti krene. To je posledica nagomilanog iskustva, rada, ali znam da to ne može večno da traje. Posle uloge Aleksandra Obrenovića nisam se nešto pojavljivao u serijama, izbegavao sam to, mada me nisu ni zvali. Sad koristim popularnost koju imam od televizije, pa idem gde god me pozovu i žele da me vide - kaže Stanić, koji je pokazao neverovatnu moć transformacije, jer glumiti potpuno različite likove u tri popularne serije nije jednostavno. Snimajući seriju "Psi laju, vetar nosi" shvatio je da su kroz likove progovorili o životu u Srbiji.
- Obilazeći objekte na kojima smo snimali video sam da je u suštini realan život još drastičniji i teži nego što smo ga mi u ovoj komediografskoj, humorističkoj ili sarkastičnoj strukturi tretirali. Problemi i ljudi prikazani u seriji zapravo su oni pred kojima kao društvo zatvaramo oči. Kao da imamo neku vrstu slepila, dok nas zatrpavaju nevažnim informacijama.
Vole ljudi Andrića
Sa predstavom "Svetlost koja život znači" Stanić ovog vikenda gostuje u Holandiji, a u novembru u Švedskoj. Čini se da su glumci u poslednje vreme izuzetno traženi u dijaspori.
- U subotu sam u Amsterdamu, a dan kasnije u Roterdamu, 18. novembra u Stokholmu, a sutradan u Malmeu. U predstavi govorim tekstove iz predstava u kojima sam do sada glumio. Uglavnom je to Andrić i "Na Drini ćuprija". Vole naši ljudi Andrića - kazao je Stanić.
Za ulogu inspektora Marjanovića dobio je nagradu za najboljeg glumca na festivalu serija.
- Percepcija serije, reakcija publike i kolega govorilo je da ću dobiti tu nagradu. Ali, priznanja u suštini ne znače mnogo i zaborave se brzo, ostaje samo kvalitet onoga što ste uradili. Nagrade gode sujeti, pa još ako su novčane, a sve ih je manje, pripomognu čoveku da živi malo mirnije. Uloga ako vredi ostaće bez obzira na to da li je nagrađena ili ne - smatra Stanić. O novoj sezoni "Ubica" ne sme da govori previše.
- Scenario sam dobio pred snimanje i obradovao sam se u kom je pravcu otišao moj lik. Prvog dana snimanja, dok su me šminkali i pripremali za set, a ja se preslišavao tekst, odjednom sam u ogledalu prepoznao tog Marjanovića, kao da je ostao tu u meni, pa se samo pojavio u času kad udari klapa.
Profesor na Akademiji
Stanić je nedavno počeo da radi kao profesor na Akademiji umetnosti i ponosan je što svoje znanje i bogato iskustvo može da prenese budućim kolegama glumcima.
- Svakodnevno sam u kontaktu sa decom koja žele da budu glumci, a ja ih svaki dan teram da preispituju tu svoju odluku. Ne mora čovek da čeka posao, može da ga stvori sam. Imao sam perioda kada niko sa mnom nije hteo da radi, a i ja ni sa kim. Govoreći Andrića i "Na Drini ćuprija" tri puta sam obišao Ameriku. Posla ima, samo ga ne treba čekati, već stvarati sebi prilike. Smatram da talenat omogućava da se s lakoćom obavi posao. Ja bih sigurno umeo da napravim nešto u stolarskoj radionici, ali dobrom majstoru treba sat vremena, a meni bi oduzelo godinu dana i potrošio bih puno drveta da bih stigao do približnog rezultata. Talenat skraćuje put do kvaliteta, jedino tome i služi.
