Umesto spomenika večna tuga
Pre tačno deset godina 16. oktobra 2007. kod Nove Gradiške poginuo je Toše Proeski. Džip u kome je bio pevač podleteo je pod šleper, i iz smrskanog automobila izvađeno je telo mladića pred kojim je bila sjajna karijera i život. Imao je samo 26 godina.
Danas, deset godina kasnije, njegovi roditelji Nikola i Domenika ne mogu da se pomire sa gubitkom sina, njegova sestra Dora kaže sa suzama u očima, da se još nada kako će sa osmehom na licu, kao nekada, ući u njihovu kuću, tuguju i njegove kolege, fanovi, a trag koji je ostavio Proeski ne bledi. Njegov grob na Gumenju nedaleko od rodnog Kruševa i dalje je bez nadgrobnog spomenika, crkva koju je počeo da gradi je nedovršena, a spomen-park do pola urađen iako je trebalo da bude otvoren 2012. Pevač anđeoskog glasa, kako su ga zvali za života, ipak je nastavio da "živi" kroz svoje pesme i muziku koju je neumorno stvarao do poslednjeg daha.
- Toše je bio i ostao najtalentovanija osoba koju sam u životu srela. Bio je mlad, pun života, željan pažnje i uspeha. Ponosna sam što sam s njim snimila duet "1.200 milja" i ovu numeru i danas rado pevam, jer voljeni nikad ne umiru - rekla je Goca Tržan.
Ljiljana gaji lavandu
Džipom, u kom je poginuo Toše, upravljao je njegov prijatelj Georgije Georgijevski, za koga će se posle višegodišnjeg veštačenja i sudskog postupka, pokazati da je na trenutak zaspao za volanom što je dovelo do kobnog sudara. Na zadnjem sedištu spavala je menadžerka Ljiljana Petrović koja je prošla samo sa ogrebotinama. Nakon smrti mladog pevača, ona se potpuno povukla iz javnosti i posvetila se uzgoju lavande u okolini Niša gde i danas živi.
- Na žalost zbog obaveza nisam stigla da odem na njegov grob za godišnjicu, ali kad god sam u mogućnosti ja odem do Kruševa i posetim mesto na kome počiva. Nema dana da ne pomislim na njega - iskrena je Tijana Dapčević.
I ove godine Tošetu u čast maratonci su istrčali 900 kilometara od Nove Gradiške do Kruševa, njegov grob juče bio je zatrpan cvećem, plišanim igračkama i porukama... Nije ga zaboravio ni Toni Cetinski koji je na Fejsbuku objavio emotivno pismo prijatelju.
- Dragi moj Toše, večno je pitanje zašto je tog jutra u zoru Gospodin odlučio da uzme baš tebe. Velika je praznina ostala nakon tvog odlaska i niko je nikad ispuniti neće. Zato prijatelju ne prihvatam da te nema, valjda zato što mi je tako lakše. Anđeli postoje, a pošto svi nemaju krila zovemo ih prijateljima, a ti si jedan od tih - napisao je Cetinski.
Klečanje pred publikom
Toše Proseki rođen je 25. januara. 1981. u Prilepu. Još kao dete pokazivao izuzetan talenat za muziku, takmičio se na dečjim festivalima i već tada je bilo jasno da je rođena nova zvezda. U Srbiji se za Tošeta čulo 2000. godine i nasmejanog momka sjajnog glasa svi su odmah zavoleli. Kada je saopšteno da pravi koncert u Centru Sava, mnogi su mislili da je prerano, ali demantovala ih je prepuna dvora. Njegov uzlet bio je nezaustavljiv i vrlo brzo "pokorio" je Balkan. Ostalo je upamćeno kako je klečao pred publikom u krcatoj Areni, jer kako je tada govorio "publici duguje sve". Voleli su ga fanovi, kolege, obični ljudi za koje je uvek imao lepu reč, pomagao je bez reči, uvek nasmejan i bez trunke uobraženosti uprkos ogromnoj popularnosti. Njegove pesme su govorile za njega, pa nije voleo, niti imao potrebu da eksponira privatan život. Tek na njegovoj sahrani se saznalo da je godinama bio u vezi sa rukometašicom Adrijanom Budimir.
