"Tamo daleko" za ceo svet
Na gala večeri, koju je pre neki dan u Pekingu za svetske lidere priredio kineski predsednik Si Đinping, orkestar je, između ostalog, odsvirao i srpsku pesmu "Tamo daleko".
U setnoj melodiji ove čuvene pesme uživali su Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan i drugi svetski lideri, što je velika čast za Srbiju. Trubački orkestar Dejana Lazarevića podigao je na noge Ruse pre nekoliko dana kada su "Marš na Drinu" zasvirali ispred Boljšoj teatra na manifestaciji Besmrtni puk u okviru proslave 9. maja Dana pobede. Iako su nastupali muzičari iz različitih krajeva sveta, jediino je Srbima pošlo za rukom da uzburkaju krv Rusima koji su čak i zaigrali kolo uz zvuke trube.
I nije prvi put da se srpske pesme čuju na različitim manifestacijama, ili u zvaničnim institucija širom sveta od Generalne skupštine UN do institucija EU u Briselu. Naše pesme pre četiri godine oduševile su svetske zvaničnike u Njujorku, kad je Vuk Jeremić, tada predsedavajući Generalne skupštine UN, organizovao je proslavu srpske Nove godine i predstavljanje Srbije u velikoj sali Generalne skupštine UN.
Pesme "Marš na Drinu", "Ajde, Jano", "Tamo daleko" izveo je hor Viva voks, dokazujući da Srbija ima kvalitetnu muziku koja može da prevaziđe sve granice i dotakne svaku dušu. Šta je to što se strancima dopada objašnjava Bilja Krstić, koja sa svojim Bistrikom već 15 godina prezentuje srpsku tradicionalnu muziku širom sveta od Brazila do Indonezije.
- Stranci divno reaguju na naše pesme iako ne razumeju tekst. Valjda im je bitna melodija, ritam, emocija koju dobro prepoznaju. Sećam se kad smo bili gosti na džez festivalu u Džakarti. Indonezija ima bogatu tradiciju i kulturu, i sa velikom pažnjom su slušali naš program. Kasnije, kada sam držala radionicu na Baliju, na kojoj je bila cela džez muzička škola, prvo sam ih učila da pevaju "Oj, Moravo". Toliko su muzikalni da su zaista i naučili ovu pesmu - priča Bilja Krstić.
Da stranci umeju da prepoznaju kvalitetnu srpsku muziku govori i podatak da su pesmu "Marš na Drinu" obradili britanski Šedousi, italijanka pevačica Franka Sicilijano, južnoafrički orguljaš Čeri Vajner, američki gitarista Čet Etkins i drugi.
Topot konjice
"Marš na Drinu" je tek 1964. godine dobio tekst, koji je napisao novinar i publicista Miloje Popović Kavaja. Ova kompozicija bila je omiljena i Branku Ćopiću.
- Ja ne znam da li ima neka pesma koja me može tako uzbuditi kao melodija "Marša na Drinu" jer sve mi se čini da čujem topot srpske konjice koja napreduje prema Drini, da čujem onaj zvuk kad se vade sablje - govorio je Ćopić.
Himna ratnika
"Tamo daleko" je setna himna srpskih vojnika bez zemlje. Komponovao je 1916. godine na Krfu Đorđe Marinković, vojnik i umetnik iz sela kraj Kladova. Pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na Solunskom frontu na svojim jezicima, uz obavezan stih "Živela Srbija". Krajem maja navršava se 103 godine od nastanka čuvene koračnice "Marš na Drinu", koju je 1914. komponovao Stanislav Binički u Kragujevcu. Pesma je posvećena prvoj pobedi srpske vojske na Ceru 1914. godine i komandantu Milivoju Stojanoviću Brki, koji je predvodio čuveni Gvozdeni puk. Od kraja Drugog svetskog rata do 1964. u Jugoslaviji je ova numera bila prećutno zabranjena, a za javno izvođenje išlo se na robiju. Do preokreta dolazi kada je na insistiranje Ive Andrića 1961. u Stokholmu čuvenom piscu uručena Nobelova nagradu upravo uz zvuke "Marša na Drinu". Šveđanima se melodija mnogo dopala, a pesma se munjevitom brzinom proširila po celom svetu.
