Oklend pevao sa Čolom!
Premalo je reći da je Zdravko Čolić ganuo srca i duše naših ljudi u Oklendu na Novom Zelandu. On je, u stvari, njima ovog četvrtka, na početku nove turneje na Južnim morima, ostavio uspomene koje će dugo pamtiti.
Publika u Skajsiti teatru, u centru grada, bila je oduševljena do te mere da ljudi jednostavno nisu hteli da izađu iz prepune dvorane kada je otpevao kultnu pesmu "Čaje šukarije" i oprostio se s njima. Sa bine su se povukli i članovi orkestra, tako da je ostala pusta. A ljudi su i dalje stajali, skandirali "Hoćemo još!" i aplaudirali.
Zdravko i muzičari vratili su se tada još jednom i produžili koncert za skoro pola sata. Sve vreme, od samog početka, više od polovine dvorane nije ni sedelo na stolicama. Stajali su, pevajući i igrajući u manjim grupama, ili po dvoje, parovi koji su se njihali u ritmu i sa Zdravkom delili snove o lepim danima koji su ostali iza njih.
Po završetku, nakon tri puna sata na pozornici, sa samo jednom pauzom od nekoliko minuta, umoran, ali presrećan, Zdravko Čolić sabira još veoma sveže utiske. Ispalo je da nije samo publika bila ta koja je oduševljena. Oduševljen je bio i on. Ovaj grad i ljudi u njemu za njega su bili prijatno otkrovenje. Prvi put se tamo našao. Da bi, posle tog susreta sa svojim obožavaocima ovde, požalio što nije ranije dolazio.
- Toliko smo puta bili u Australiji, a Novi Zeland nam je ostajao po strani. A vidite šta smo propuštali! Nisam ni znao da je toliko naših ljudi ovde koji vole moje pesme. Toliko prijatnih utisaka nosim odavde. Dočekali su nas kao da nam je zadnje u životu. Bila je tu jedna ekipa koja je dovikivala: "Vidimo se ovog leta". U stvari, ima neka priredba u Bajinoj Bašti gde sam planiran i oni, eto, znaju za to, pa ćemo tamo opet da se vidimo.
Posle svega, Zdravko kaže:
- E, neka smo došli. Baš se radujem. I zahvalan sam organizatorima koji su imali snage da krenu sa Novim Zelandom. Jesmo prvi put s Milanom i Milicom Crnčević, ali se dobar glas čuje daleko i taj glas o njima došao je do otadžbine. Nisam ni znao za njih, a pre pola godine mi je Đule Van Gog rekao za njih, oduševljen odnosom koji je doživeo u Australiji. Počev od njihovog izbora dvorana, evo ovo je reprezentativni objekat u Oklendu, slično je i u australijskim gradovima gde sada idemo. Sve govori o tome da je organizacija stigla na viši nivo, da kažem svetski nivo kako se te priredbe organizuju.
O tome, još jedan podatak: Milan Crnčević dok koncert traje pušta na Fejsbuku snimke koje je napravio. Pokazuje nam, s razlogom zadovoljan, da je za svega tri sata, prvi postavljeni video s koncerta već pogledalo 27.000 ljudi.
Baterija napunjenih "do vrha" u Oklendu izuzetni gosti sele se već ovog vikenda u Australiju.
Dvorana puna mladih
I Zdravko je uočio ono što je bilo veoma vidljivo - više od dve trećine publike činili su mladi, tinejdžeri.
- To mi je bilo još jedno prijatno iznenađenje. I ti mladi pevali su sa mnom. A oni su neka druga generacija, uopšte nisu ona emigracija pred kojom sam do sada pevao. I ne znam je li internet doprineo, pa i i ti mladi znaju svaku moju pesmu, čak i one koje su nastale davno pre nego što su se rodili. Ama, sjajno je bilo. Bilo je kao da smo se svi zajedno skupili i pevali na nečijem privatnom rođendanu. To je divno saznanje za koje pevač živi. I, znate šta, svi smo nekako večeras u Oklendu dobili krila za nastavak turneje. Sa ovako dobrim početkom.
