I provod i milionska zarada
Tri dana nakon završetka 14. Bir festa na beogradskom Ušću, organizatori svode račune. Za pet festivalskih dana kroz kapije najvećeg koncertnog prostora na otvorenom prošlo je oko 480.000 ljudi, a da nije bilo kiše organizatori veruju da bi bilo i više posetilaca.
I dok je publika uživala u nastupu 50 izvođača, pila 100 vrsta piva, zadovoljni mogu da budu i u državnoj upravi, jer dobar deo ovog kolača ide i njima. Prema proceni organizatora zarada od ovog festivala je oko 5,5 miliona evra, a osim njih i države profitirali su i ostali - taksisti, hoteli, hosteli i svi ostali koji su ugostili ljude iz regiona koji su zbog festivala piva došli u Beogradu.
Pročitajte još:
* Polugola Severina na praznom stadionu
Egzit, koji je poslednjih godina u top deset svetskih festivala i to po proceni najeminentnijih svetskih medija, ove godine inkasirao je gotovo 14 miliona evra domaćoj privredi, pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovedeno nakon ove manifestacije. Na Petrovaradinskoj tvrđavi ove godine bilo za 30 odsto više stranaca, a gosti iz zapadne Evrope tokom boravka na festivalu potroše u proseku 721 evro dnevno, gosti iz Amerike i Australije (iako ih ima u manjem broju) potroše 645 evra, dok najmanje troškove ima domaća publika sa prosečno potrošenih 198 evra dnevno.
Dobar deo ovog kolača uzima država kroz razne poreze, deo novca ostaje i organizatorima iako oni snose troškove dolaska i boravka svetskih zvezda, a zaradom tokom festivalskih dana mogu da se pohvali i svi ostali koji se bave uslužnim delatnostima u Novom Sadu. Prema proceni organizatora Egzit je za prvih deset godina postojanja doneo srpskoj privredi više od 100 miliona evra. Ujedno, godišnja zarada srpske turističke privrede od muzičkog festivala u Novom Sadu procenjena je između 10 i 15 miliona evra, a ovi podaci se poklapaju i sa procenama Vlade Srbije.
Još jedan od pokazatelja isplativosti festivala u Srbiji je i Guča. Tokom godine ova mala varošica na obroncima planine Jelice broji tek 2.500 stanovnika koji žive u 250 kuća, da bi tokom trubačke fešte broj ljudi porastao na nekoliko stotina hiljada. Guča, ali i okolna mesta žive i dišu za dane saborovanja i tokom cele godine se pripremaju za festival. Što se tiče zarade procene su različite, barata se sa mnogim ciframa, a sve zavisi koga pitate.
Lider u regionu
Da su festivali i te kako isplativi govori podatak da Srbija, posebno u letnjem periodu ima na desetine festivala, koji privlače veliki broj posetilaca posebno iz inostranstva. Temperament različitih naroda može se otkriti i po vrsti muzike koju slušaju. Tako na Egzit uglavnom dolaze Skandinavci, Englezi i Nemci, a Guča privlači Mediterance. Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda kaže da veliki broj gostiju sa festivala dođe i do Beograda. Uz Egzit, Guču, Bir fest, Nišvil, Lav fest, Hils ap na Zlatiboru i drugim letnjim muzičkim festivalima Srbija je lider u regionu kada je ovaj vid turizma u pitanju.
I dok jedni tvrde da se dobro zarađuje od Sabora, drugi kažu da najveća trubačka smotra ne može da pokrije troškove organizacije, pa je neophodna pomoć države i sponzora. Prema rečima Slobodana Jolovića, osporavanog, ali i hvaljenog predsednika Organizacionog odbora, 56. Sabor trubača je u potpunosti uspeo.
- Donekle izmenjena koncepcija i ozbiljniji pristup organizaciji dali su dobre rezultate. Finansijski rezultati se još ne znaju, ali već sada sam siguran da su dobri i da je Sabor i u tom smislu bio uspešan - rekao je Jolović posle završetka ovogodišnje trubačke smotre u Guči.
