Zaljubljivala sam se u kolege
Ljubavne scene podrazumevaju određene emocije, pamtim kako sam se stidela pred Vojinom Ćetkovićem, a Ivan Bosiljčić i danas pocrveni zbog mene... Posle predstave trčim kući da sinu Luki i kćerki Ivi pravim palačinke, ne želim da propustim nijedan trenutak njihovog odrastanja.
Sa tri godine Mina Lazarević je počela da uči da svira klavir, sa pet i po upisala muzičku školu "Stevan Mokranjac", sa 11 krenula na atletiku, osvajala republičke i savezne nagrade iz klavira i solfeđa, išla u dve škole tako da je jednog trenutka imala čak 27 školskih predmeta odjednom! Bila je čudo od deteta.
Uspela je da upiše čak dve akademije, i to Muzičku sa samo 16, a Fakultet dramskih umetnosti sa 19 godina!
- Ja sam se sa 17 godina, još dok sam bila na Muzičkoj akademiji, na drugoj godini, zaposlila u orkestru Pozorišta na Terazijama i moj staž zapravo teče od moje 18. godine kao člana orkestra, a onda sam uskakala u "Violinistu" i "Briljantin" i od tada prešla u glumački ansambl.
Igrala je i u "Orkestru", muzičkoj tragikomediji o ljubavi, strasti i smrti, u "Svadbi u kupatilu", brodvejskom hitu "Poljubi me Kejt" i kultnom mjuziklu "Na slovo na slovo", pa u "Svetlostima pozornice", spektaklu kojim je otvorena nova scena na Terazijama.
Zbog trudnoće sad se malo više štedi ili bi bar želela da je tako. Čeka treće dete, majka je 12-godišnjeg Luke i dvoipogodišnje Ive. Iz umetničke je porodice. Mama Marija je pevala u horu, a tata Ljubiša bio dirigent u Pozorištu na Terazijama.
Sin Luka takođe svira klavir, a suprug Goran Stanić je baletski igrač u Narodnom pozorištu. To je Mini drugi brak.
- Mi smo svi u fenomenalnim odnosima. Goran i Sale, Lukin tata, znaju se nevezano za mene. Saleta sam upoznala na Fakultetu dramskih umetnosti, on je tamo bio muzički saradnik, a mlade dane je proveo kao korepetitor u baletskoj školi gde je Goranu neko vreme bio razredni. Goran me je tad znao, ali Sale nije. Ostalo je samo da se Luka i Goran upoznaju, a to je bila ljubav na prvi pogled, tako da je dalje sve istorija. A s obzirom na to da u životu uvek sve žena diktira, sve je onako kako sam želela.
Samoj sebi dala nadimak
- Kao mala, pošto nije bilo dečjih naočara, imala sam najmanje koje su našli, ali i veliku dioptriju, plus četiri. To je bilo idealno da mi nadenu nadimak Pile, po onom klincu Piletu sa velikim naočarima u crtaću što rešava fizičke i matematičke probleme. Zvali su me i mala sa velikim očima. U toj fazi sam bila najstidljivija i tad mi je to najviše traga ostavilo.
- Samoj sebi sam dala nadimak Mina sa godinu dana. Tačno kad mi je bio prvi rođendan. Učili su me da kažem Mirjana, a ja sam rekla Mina. Kasnije sam, čitajući korene imena Mirjana, videla da to nema veze sa mnom, jer u korenu znači mirna, krotka, smerna. Kasnije sam se u crkvi krstila kao Mina, a kada bi me recimo u školi zvali Mira, govorila sam im da me tako ne zovu. Nikad se nisam osećala kao Mira.
- U osnovnoj školi sam imala simpatije, dok su moje drugarice već imale dečkiće. Ja sam išla u muzičku školu i zanimale su me neke druge stvari. Prva velika ljubav mi se desila sa 15 i po godina. Baš sam se zaljubila, mogla sam da padnem godinu koliko sam se izbezumila, a trajalo je samo tri meseca. Ostavio me je taj dečko i ja sam strašno patila. On je bio malo stariji od mene tri godine.
- Nikad nisam razmišljala kako izgledam. I frizeru sam rekla da me ošiša i da mi kosu sredi tako da je samo osušim, jer nemam vremena ni za feniranje, ni za navijanje, ni za šta. I da uvek mogu da pokupim kosu. To mi je važno zbog predstava. Izraziti sam protivnik plastične hirurgije. Jedina intervencija s kojom bih se eventualno složila je podizanje kapaka, jer to smatram higijenskom intervencijom kao i održavanje zuba. Ne verujem da ću bila šta na sebi da radim. Nadam se da će zubi da mi potraju dovoljno dugo da ne moram da stavljam navlake. Hvala bogu, evo, moj otac ima 77 godina i sve svoje zube.
Mnogo naučila od Laneta
- Ne znam koliko su glumci spremni da priznaju, ali svakako se u određenoj meri zaljubljujemo jedni u druge kad snimamo neku ljubavnu scenu. Šta se meni desilo sa Vojinom Ćetkovićem na snimanju "Porodičnog blaga". On je bio mnogo iskusniji od mene, a ja sam se stidela same sebe. Mislila sam da mi piše na čelu da sam zaljubljena u njega. I onda me je strašno bilo stid od toga, jer to mi je bio prvi put. Mislila sam da to treba da krijem, pa sam se stezala. Vraćali su snimanje ne znam koliko puta dok se ja, valjda, ne raskravim, dok to ne bude uverljivo. Imala sam sreću da je Vojin divan partner, a neprijatnost sam doživela samo zbog neiskustva.
- A onda sam ja, kao mnogo iskusnija, dočekala mladog Ivana Bosiljčića u Pozorištu na Terazijama. Imali smo scenu gde on treba da me ljubi. A on ne sme, jer sam ja u tom trenutku bila poznata glumica, a on je bio početnik. Rekla sam mu: Slušaj, ne interesuje me da li se tebi privatno sviđam i da li se ložiš na mene. Ti to moraš da odglumiš. On mi je odgovorio: Pa, ne, nije, sviđaš se ti meni. Ja kažem: Aha, sviđam ti se. Jao, on je umro od stida. Dan-danas kad pričamo o tome, on pocrveni kad se toga seti. To mu je bilo toliko neprijatno. I kad smo razbili tu prvu neprijatnost, onda je sve bilo mnogo, mnogo lakše. Posle smo sve mogli. Jako je bitno koga imate za partnera u takvim situacijama.
- Rad sa Lanetom Gutovićem je potpuno drugačiji od bilo čega drugog što sam iskusila. Stvarno je genije. Mnogo sam naučila od njega i mnogo se lepo provela radeći sa njim. Osim što voli da nasmeje sve oko sebe on i samog sebe zasmeje. Sa Markom Živićem sam takođe ostvarila jako lep kontakt na sceni. Igramo "Bračni kabare" zajedno. Kabare ne može svako da radi.
Koketira sa publikom
- Godine karijere brojim godinama mog sina Luke, jer sam "Porodično blago" počela da snimam neposredno posle porođaja sa njim. Uopšte ne sedim u bifeu. Brišem kući da pravim palačinke, večeru, ne želim da propustim nijedan trenutak Lukinog i Ivinog odrastanja.
- Mama mi je bila pravi oslonac i temelj. Kad god sam imala bilo kakvu dilemu i nesigurnost, uvek je bila tu. Nije mi stvarala lažne nade i iluzije. Verovala je u mene i nikako mi nije dala da se pogubim, pogotovu u periodu puberteta. Moj koncert je bio u decembru, mama je umrla 17. februara i neposredno posle toga sam ostala u drugom stanju. Sve se naslagalo u kratkom vremenskom periodu. Toga se najviše plašim. Prosto ne smem ni da konstatujem kako sam ušla u mirnu luku i kako sam zaista zadovoljna. Gledajući oca i majku kako su pronašli i jedno drugo, i sebe u profesijama, mogla sam samo da poželim da se ja tako pronađem u svom poslu i da imam harmoničnu porodicu. I imam to, hvala bogu.
