I stari traže spas na estradi
U osiromašenoj Srbiji koju pustoše nemaština i višedecenijska ekonomska kriza ko nema ili ne zna šta bi radio dohvati se mikrofona.
Brojna muzička takmičenja kao na traci izbacuju nove pevače, podgrevaju se nade i snovi o slavi i novcu, a obično ostaju samo izneverena očekivanja. Ovog estradnog trenda nisu pošteđena ni deca, koje obično roditelji guraju na estradu nadajući se da će im to doneti novac.
A, onda su se estradne gazde dosetile, pa su svoju šansu dobili i stariji od 50 godina. Njih ionako ima najviše na biroima za zapošljavanje i nikome ne trebaju. A, dijapazon učesnika Grandovog takmičenja Nikad nije kasno i sličnog nadmetanja na RTS-u je bogat - od bageriste i fizičkih radnika do intelektualaca.
- Po meni, to je jedino muzičko takmičenje koje zaista ima svrhu, jer se čuju kvalitetni i najbolji pevači u Srbiji, iako za mnoge od njih niko nikad nije čuo. To je najbolji dokaz da kvalitet uglavnom ne ide sa slavom i popularnošću. Oduševljen sam kako ti ljudi pevaju, ali mi ih je istovremeno i žao, jer nisu imali sreće da ih neko pogura. Stalno se traže i forsiraju mladi, ali ni to se ne radi na pravi način jer mnogo kvalitetnih ljudi ostaje u zapećku - kaže Zoran Dašić Daša, vođa grupe Legende i pomoćnik urednika zabavnog programa na RTS-u.
- Mislim da je humano, lepo i ljudski da se da šansa i ljudima u poznim godinama. Ima tu sjajnih pevača. A da li će se nekome od njih osmehnuti sreća, nikad se ne zna - smatra Neda Ukraden.
Naravno, ni ovo takmičenje nije moglo bez protekcije, pa su se u Nikad nije kasno pojavljivali članovi familije poznatih pevača. Svu šansu u ovom takmičenju potražila je majka Aleksandre Prijović, otac Dragog Domića, tata Vanje Mijatović, čak i majka Snežane Đurišić koju je
ćerka nagovorila na ovu avanturu.
Nema svrhe
Naravno, ima i onih koji ne vide nikakvu svrhu cele ove priče o podgrevanju snova iz mladosti.
- Ma, koga sve to zanima osim članova njihove porodica? Šta ima ko da pokaže pod stare dane. Nema to nikakve svrhe, niti nekom može da pomogne da nešto uradi. Ko je šta uradio u mladosti, to mu je. Sve se nešto bojim da će se smanjiti broj nezaposlenih po biroima. Ma, ne znam šta da kažem, sve mi je to običan smor da nema dalje - kaže Goca Božinovska.
- Meni je to fenomenalno. Moj tata je muzičar, znaju ga svi u Kraljevu i okolini, pa zašto za njega da ne čuje i Srbija. Pa šta ako ima 62 godine? On obožava šou-biznis, muziku, a ja sam mu bila najveća podrška, kao što je i on bio meni u vreme kada sam se ja takmičila. Tatino učešće u ovom programu doživljavam emotivno i ne znam kome je teže, njemu ili meni. Ne misli on da će napraviti neku bombastičnu karijeru, ali zašto da se svi malo ne zabavimo - kaže Vanja Mijatović. Ona priznaje da joj je bilo teže kada se njen tata predstavljao publici, nego kada se ona takmičila u Zvezdama Granda. A, u Srbiji važno je samo - hleba i igara, jedino što je hleba sve manje, a igara i igrica sve više.