Skandali u svetu mode: Modni detalj za logoraše
Skandali koji potresaju javnu scenu sve češće se prelivaju i na modu, bilo da su u pitanju ekscentrični modni kreatori koji provociraju tradiciju, bilo da veliki modni giganti preteruju s marketinškom kampanjom želeći da privuku pažnju na bilo koji način.
Dizajneri španskog modnog lanca Zara napravili su katastrofalnu grešku prošle godine kad su u prodaju pustili dečju majicu na pruge, na koju je nalepljen amblem ogromne žute zvezde, simbola koju su nosili Jevreji u zloglasnim nacističkim koncentracionim logorima.
Iako na zvezdi piše Šerif, veoma liči na Davidovu zvezdu koju su nosili Jevreji u vreme nacizma, dok njene tamnoplave pruge još više podsećaju na uniformu logora smrti. Majica je bila deo kolekcije namenjene za novu školsku godinu, koja se pojavila u Zarinoj onlajn prodavnici.
Zara je povukla iz prodaje dečju majicu, ali ovo nije bio prvi gaf ovog modnog lanca.
Naime, Zara je bila kritikovana 2007. godine zbog tašne na kojoj je bio izvezen kukasti krst. Predstavnici Zare su tada izjavili da nisu to primetili na torbi koju je proizveo jedan od njihovih dobavljača.
Radnja van kontrole
Manekenke koje šetaju golih grudi na modnoj pisti nisu nikakva novost u svetu visoke mode, ali feministkinje smatraju da je to pravi skandal, pa su pripadnice ukrajinske organizacije Femen označile to kao "modni fašizam".
Odmah je reagovalo obezbeđenje, ali su feministkinje imale dovoljno vremena da pokažu slogane ispisane na njihovim telima: "Model ne ide u javnu kuću" i "Moda diktira teror".
Pre tri godine modna marka popularna među nemačkim neonacistima otvorila je u gradu Kemnicu na istoku zemlje radnju pod nazivom "Brevik".
Otvaranje prodavnice izazvalo je pravi skandal i zgražavanje pošto se njegovo ime, kako prenosi BBC, za samo jedno slovo razlikuje od imena norveškog masovnog ubice Andersa Brejvika. Tor Štajnar u svojim kreacijama koristi nordijske teme, a svoje radnje često naziva prema imenima gradova u Norveškoj. Brevik je inače grad smešten južno od Osla, u kome živi oko 2.700 stanovnika. U Kemnicu su ogorčeni otvaranjem ovakve prodavnice, a gradske vlasti su najavile kako će učiniti sve u svojoj moći kako bi ga što pre zatvorili.
Ovo nije prvi incident u kome se našao Štajnar. Naime, već je ranije zatvoreno nekoliko butika u Hamburgu, Magdeburgu i Lajpcigu. Radnja "Izvan kontrole" koja prodaje odeću Tora Štajnara našla se i u strogom centru Zagreba. Na stranicama svoje prodavnice na Fejsbuku, vlasnik je uz prigodnu pesmu Miroslava Škore i Marka Perkovića Tompsona "Sude mi" poručio da "nema povlačenja, nema predaje".
Roze pazuh
U Kini, feministkinja Ksiao Meili započela je takmičenje na sajtu Veibo gde je veliki broj žena okačilo fotografije svojih neobrijanih pazuha. Ona navodi kako žene treba da imaju pravo da rade šta god požele sa svojim telima, makar u pitanju bili samo detalji, na primer puštanje dlaka ispod pazuha. Devojke koje se bore za svoja prava nalaze različite načine da se suprotstave društvu, pa je došlo između ostalog do velikog trenda puštanja i farbanja malja. Majli Sajrus je recimo na Instagramu ponosno pokazala svoje malje farbane u roze.
Školska suknja i seks
Britanskom modnom dizajneru Džonu Galijanu, koji je osuđen za antisemitske izjave, oduzeta je pre tri godine prestižna francuska nagrada Legija časti. Odluka je objavljena u dekretu koji je potpisao predsednik Fransoa Oland i objavljena je u "Službenom glasniku" te zemlje.
Galijano je izgubio posao umetničkog direktora modne kuće Dior zbog komentara koje je izneo u jednom baru u Parizu. On se pravdao da su za sve što je izgovorio krivi droga i alkohol. Galijano je kažnjen i novčanom kaznom od 6.000 evra.
Kazna se odnosi na incidente 2010. i 2011. godine u baru Perl u Parizu. Na sudu je rečeno da je Galijano maltretirao muzejskog kustosa Žeradlin Bloh jer je Jevrejka i vređao njenog prijatelja južnoazijskog porekla nazivajući ga "azijskim kopiletom".
Morala je da interveniše i policija. Na sudu je prikazan i amaterski video-snimak na kome se vidi pijani kreator kako izjavljuje ljubav prema Adolfu Hitleru i iznosi 30 antisemitskih izjava u roku od 45 minuta. Legija časti, najveće priznanje Francuske, daje se onima koji su služili Francuskoj ili idealima koje ona zastupa. Galijano je na mestu umetničkog direktora Diora od 1996. godine i četiri puta je proglašavan britanskim dizajnerom godine.
Robovske minđuše
Italijanski "Vog" je najavio novi trend minđuša koji su nazvali robovskim, pošto podsećaju na afrički plemenski nakit. Ubrzo, časopis je osuđen za rasizam i nedolično izražavanje.
- Nakit je oduvek koketirao sa kružnim oblicima, pogotovo minđuše. Najklasičniji modeli podsećaju na epohu ropstva, ali su od zlata. Ako je ime povezano sa dekorativnom tradicijom obojenih žena koje su dovedene u Ameriku tokom perioda ropstva, onda slavimo njhovu slobodu - napisala je Ana Basi, urednica magazina. Objava ovakvog teksta izazvala je burne reakcije i napade na "Vog" da pokušava da "glamurizuje:" ropstvo. Urednica časopisa je navela da je problem u lošem prevodu i minđuše preimenovala u "etničke minđuše".
Francuski dizajner Luj Rar bio je toliko maštovit i u Parizu predstavio dva mala parčeta tkanine koja su mogla da stanu u kutiju šibice i to nazvao kupaćim kostimom. Rar nije mogao da nađe nijednu manekenku koja bi pristala da ponese njegov atomski bikini, kako ga je nazvao. Na kraju, atomski kupaći, kako ga je reklamirao njegov tvorac, zvanično je predstavila 19-godišnja egzotična plesačica pariskog kazina Mišlen Bernardini.
On ga je 5. jula 1946. godine predstavio na bazenu Molitor u Parizu i izazvao pravi modni skandal. Mišlen je izjavila da joj nije bio problem da se u javnosti pojavi razgolićena jer je i inače tako nastupala. Za razliku od dotadašnjih dvodelnih kupaćih kostima koji su pokrivali stomak, bikini je otkrivao pupak, a poprilično i žensku zadnjicu i butine.
Pod pritiskom Katoličke crkve, italijanska, španska i belgijska vlada zabranile su prodaju bikinija. U Francuskoj, maleni kupaći je bio zabranjen na plažama Atlantika, ali ne i na Mediteranu. Međutim, Mišelin je postala zvezda, posebno među muškarcima. Samo nakon prve promocije primila je više od 50.000 pisama fanova širom sveta s ponudama koje su varirale od nepristojnih do bračnih. Iskoristila je slavu, preselila se u Australiju i zaposlila u pozorištu.
Kasnije se udala za američkog vojnika i preselila u Ameriku gde je radila kao glumica do 1970. godine. Bikini se od tada redovno šeta plažama širom sveta.
Sužavanje struka
Časopis "Gracija" priznao je da je stanjio struk vojvotkinji od Kembridža kad su objavljivali slike sa njenog venčanja. Kada je prijavljeno da je časopis stanjio već mršavu britansku princezu Kejt, uredništvo "Gracije" je demantovalo vest tvrdeći da vojvotkinji ne treba takva vrsta doterivanja. Međutim, utvrđeno je da je "Gracija" ipak načinila prekršaj što je uredništvo potvrdilo nakon brojnih ubeđivanja.
Američka modna kuća Amerikan apirl prošle godine našla se takođe u centru skandala. Naime, dve reklame ove modne kuće su zabranjene jer podstiču uvredljivo seksualno ponašanje. Reklame prikazuju devojku obučenu u kratku školsku suknju koja se saginje pod nedoličnim uglom koji otkriva donji veš.
Dve osobe požalile su se na uvredljiv seksistički utisak koji je pridodat školskoj uniformi za potrebe reklame, što je bio dovoljan okidač da je ASA zabrani, posebno kad se uzme u obzir da kampanja nosi naziv "Povratak u školu". Iz kompanije Amerikan apirl odbacili su takve optužbe tvrdeći da reklama nema pornografsku i seksističku konotaciju i da je na fotografijama 30-godišnja devojka.
Druga strana medalje: Manekeni ekologije
Karl Lagerfeld, modni kreator kuće Šanel, primio je pre pet godina u Jelisejskoj palati Legiju časti koju mu je uručio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Kako su preneli francuski mediji, vest je saznao samo nekoliko minuta pred početak revije u okviru Pariske nedelje mode.
Specijalno za ovu priliku kovnica novca u Parizu i atelje za izradu luksuznog nakita kuće Šanel izradili su jedinstvenu medalju optočenu dijamantima. Medalja kruniše dugu Lagerfeldovu karijeru koji se na funkciji umetničkog direktora kuće Šanel nalazi od 1983. godine.
U svetu je sve više zastupljena i ekološka moda, u kojoj kreatori vode računa o zaštiti životne sredine. Poslednjih godina stekao je brojne sledbenike, među kojima su i brojni modni kreatori. Na nedelji mode u Njujorku oko 30 dizajnera predstavilo je svoje ekološke modele, od svakodnevne odeće do visoke mode, od retro mode, one koja je omaž 50-im i 60-im godinama 20. veka i holivudskom glamuru, kežual mode, modela sa digitalnim printovima i cvetnim dezenima do avangardne dekonstrukcije.
