Kit Ričards: Šmrkao sam pepeo svog oca!
Onlajn striming kanal Netliks ekskluzivno je prikazao novi dokumentarac o legendi rokenrola - Kitu Ričardsu. Gledaoci su tako mogli da vide gitaristu Rolingstonsa kako u kameru reditelja i Oskarovca Morgana Nevila govori o svojoj dugoj i burnoj karijeri, ali i svojim brojnim zavisnostima.
Naslovljen "Keith Ričards: Under the Influence" i prikazan istog dana kada je objavljen Ričardsov najnovoji solo projekat, album "Crosheyed heart", film svedoči o životu 71-godišnjeg muzičara za kog kruži mit da je "besmrtan" jer je uspeo da odoli brojnim nedaćama, uključujući teškoj zavisnosti od droga i alkohola.
Postoji stara britanska šala koja kaže da samo bubašvabe i Kit Ričars mogu da prežive nuklearni napad, što nije daleko od istine s ozbirom da je slavni gitarista 10 puta gledao smrti u oči.
Prvi put je prevario smrt tokom Drugog svetskog rata. Rođen 18. decembra 1943. godine, Ričards i njegova majka su godinu dana kasnije napustili London pred napadima Luftvafea. Po pvratku u grad, konstatovali su da je njihova kuća bila žrtva Hitlerovih bombi.
- Hitler je bacio jednu od svojih bombi na moj krevetac! Hteo je moju kožu! - rekao je Ričards komentarišući tu epizodu u svom životu.
Godine 1965. umalo nije stradao na sceni: tokom izvođenja pesme "The Last Time", na koncertu u Sakramentu, Ričards je pokušao da pomeri mikrofon vratom od gitare, izazvavši strujni udar od kog se onesvestio. To što je danas u životu može da zahvali debljini gumenog đona na svojim tada novim čizmama.
Četiri godine kasnije, tokom nastupa na jednom koncertu u Kaliforniji, pred 300.000 ljudi, Rolingstonsi su doživeli pravi košmar, 18-godišnji crnac Meredit Hanter pretučen je šipkama i izboden nožem nakon čega je nastao haos u publici.
Izbegao smrt "za dlaku"
Stonsi su evakuisani helikopterom, a za tragediju, u kojoj su poginule još tri osobe, saznali su tek kasnije.
Početkom 1970-ih, Kit Ričards i njegova tadašnja partnerka Anita Palenberg su "za dlaku" izbegli smrt.
Par se nalazio u iznajmljenoj kući na Azurnoj obali, gde je snimljen kultni album Stonsa "Exil on Main Street". U to vreme teško zasvistan od heroina, Kit je sa još upaljenom cigaretom zaspao na krevetu. On i Anita su se iznenada probudili kada je dušek već bio u plamenu. Srećom, prošli su sa manjim opekotinama.
To nije bio jedini put kada se "igrao" sa vatrom. Godine 1973., opet je zaspao sa upaljenom cigaretom. Ovog puta je izgorela cela kuća u Redlandsu, u Kaliforniji.
Ričards u svojoj autobiografiji "Life", međutim, negira da je do požara došlo usled njegovog nemara, tvrdeći da je vatra buknula usled kratkog spoja kada je pacov pregrizao jedan kabl.
Ričards nije krio da je bio zavisnik, ali tvrdi da nikada nije imao problema s drogom osim u jednom slučaju, u Švajcarskoj, kada mu je neko u nju ubacio strihnin.
- Bio sam u komi, ali svestan svega. Mogao sam da osetim ljude kako me drmusaju, vičući ''Mrtav je! Mrtav je!''. Jedan glas u meni mi je ipak govorio da nisam mrtav - ispričao je jednom prilikom za magazin NME.
Mit ili istina?
Jedan od najvećih mitova u rokenrolu datira iz 1973. godine. U to vreme su kolale glasine, koje je, po vlastitom priznanju, Ričards sam proširio, da mu je krv toliko zatrovana da mora da je zameni novom.
Postoje, međutim, dokazi da je te godine u Švajcarskoj podvrgnut hemodijalizi kako bi mu se telo očistilo od toksičnih supstanci i olakšao rad bubrega.
Čovek može da preživi svakojake opasne situacije, a da strada na najgluplji mogući način, a to se umalo Ričardsu i desilo.
Bio je u svojoj biblioteci kada je skliznuo sa stolice na koju se popeo da bi dohvatio neku knjigu. Prilikom pada je slomio tri rebra i morao da otkaže turneju Stonsa.
Ponovo je pao 2006. godine, ali ovog puta s palme tokom odmora na ostrvima Fidži. Zbog frakture lobanje morao je hitno da bude operisan i još jednom od odloži turneju Stonsa.
Takođe, strihnin nije jedina supstanca koja je doprla u njegov organizam.
U svojoj autobiografiji on piše:
"Čuvao sam pepeo svog oca tokom šest godina. Nisam imao snage da pustim da ga vetar raznese. Oslučio sam da zasadim hrast oko kog bih ga posuo. Kada sam otvorio urnu, sto je prekrio tanak sloj pepela koji sam obrisao prstom i ušmrkao. Pepeo pepelu, sa oca na sina".
Očev pepeo svakako nije mogao da ga ubije, ali je na simboličan način Ričards tako još jednom "omirisao" smrt.
