Idealna žena nosi broj nula
Razne prevare i lažne slike vrebaju nas na sve strane. Manekenke koje se smeše s naslovnica nedelju dana nakon što su rodile noseći bikini i izgledajući fenomenalno, iako je to skoro pa nemoguće, imperativ modne industrije da svi na pisti moraju biti veličine nula, sve to ostavlja posledice na obične smrtnike koji iako svesni da ni modeli zaista tako ne izgledaju, ne mogu da se ne osećaju razočarano i iskompleksirano.
Nebrojeno puta smo bili svedoci manipulativnih trikova modne i kozmetičke industrije, a sve te savršene i prelepe žene s reklama pripadnicama lepšeg pola samo su nabijale komplekse. Prve pobune protiv nerealnih reklama vezane za mršave i anoreksične manekenke doprinele su da neke kozmetičke kuće izbace linije za "obične" žene. Jedna od njih je Dav real bjuti reklamna kampanja.
Koliko modna industrija postaje bizarna, govori i primer modnih agenata koji vrebaju mršave devojke ispred bolnica. Toliko mršave noge da se iznad kolena ne dodiruju ideal je modela veličine nula.
Anoreksične, bulimične i devojke s drugim poremećajima u ishrani za lekare su slučajevi kojima treba pomoći. Međutim, za modne agente su plen na kome mogu zaraditi.
Lekari iz stokholmskog Centra za poremećaje u ishrani, najveće švedske klinike za ovaj tip lečenja, zbog nasrtljivih modnih agenata morali su da promene pravila o šetnji pacijentkinja, piše "Dejli mejl".
- Jednoj pacijentkinji su prišli, iako je zbog izgladnjivanja i slabog organizma bila u kolicima. Odvratan je način na koji ugrožavaju oporavak mladih devojaka govoreći im da je njihova mršavost nešto poželjno, a ne bolesno - izjavila je direktorka švedskog Centra za poremećaje u ishrani dr Ana Marija af Sandeberg.
Otpao kuk
Mnoge od devojaka kojima su modni skauti prišli još su tinejdžerke, a vrbovali su ih kako bi postale XXS manekenke ili popularno nazvani modeli veličine nula.
- Neke devojke u našoj klinici imaju indeks telesne težine 14, dok se normalnim smatra od 18,5 do 24,9 - kaže Sanderbergova.
Ona tvrdi da ljudi iz modne industrije ciljaju njihovu klinku jer znaju da su pacijentkinje izuzetno mršave, a to je ono što današnji trendovi nameću. Poklonici tog izgleda, koji zahteva da noge budu toliko tanke da se međusobno ne dodiruju iznad kolena, čak su i na društvenoj mreži Tviter osnovali grupu "Rupa među bedrima". Modna industrija je već dugo na meti kritika zbog promovisanja nezdravog izgleda, ali zakonskih mera po tom pitanju još uvek nema. Izuzetak je španska vlada koja je zabranila rad modelima čiji je indeks telesne težine manji od 18.
Istina na blogu
Dana Sačou je poznata modna blogerka, koja ima oko 3.000 fanova prema kojima nije bila u potpunosti iskrena. Na blogu je prikazivala fotošopirane fotografije, a onda je rešila da svima pokaže kako zaista izgleda. Tako je postavila fotografije pod nazivom "Fotografije koje nije trebalo da budu fotošopirane". Na fotografijama blogerku vidimo s manjim i većim stomakom, savršenim tenom i malim nesavršenostima.
- Svrha ovih fotografije jeste da vas podsete da nije sve što se prikazuje realno, ne poredite sebe sa drugima, volite sebe takvi kakvi jeste - poručila je.
Veliki skandal nedavno je izbio kad je Loreal optužio modnu kuću Dior da koristi veštačke trepavice u reklami za maskaru sa Natali Portman. Ipak, fotošop je i dalje najverniji saveznik i prevarant modne industrije. Uz pomoć njega svi su savršeni. Često se pitamo zašto nam ruž nije kao onaj u katalogu, zašto nam kosa nije kao manekenki na fotografiji, zašto nam ten nije porcelanski kao što je devojkama sa bilborda. S druge strane, neobrađene fotografije Viktorijinog anđela Dučen Krus, koje su slučajno dospele u javnost, dale su priliku svima da vide koliku ulogu fotošop ima u njenom besprekornom izgledu.
Pre toga javnost je već imala priliku da vidi kako bez svih intervencija kojima se peglaju godine izgledaju pop kraljica Madona, glumice Nikol Kidman, Demi Mur, ali i mnoge druge zvezde. Iako je generalni zaključak da je Dučen zaista zgodna i da njeno telo nema mana, urednicima fotografija to nije bilo dovoljno. Ispeglana joj je naborana koža oko pojasa kad je lepa Holanđanka zauzela određenu pozu, a svaka bora na licu je otklonjena.
Na nekim slikama lepotici su malo stesani i bokovi, pa čak i uklonjene bretele s gornjeg dela bikinija, pa grudi ne podležu gravitaciji. Pošto je prepakivanje spoljašnjosti obiman posao, dese se i greške, pa su neke manekenke na naslovnim stranama osvanule bez pojedinih delova tela ili su toliko stanjene u struku i bokovima da izgledaju zastrašujuće. Viktorijinom modelu Marisi Miler u fotošopu su odsekli čitavu ruku, od ramena pa naniže.
Grešni bikini
Kad je modna industrija u pitanju, čini nam se da smo sve već videli. Neki od komada odeće izazvali su prave kontroverze kad su se pojavili. Takav slučaj bio je sa bikinijem. Kada je Luis Rird 1946. godine predstavio dvodelni model kupaćeg kostima, bikini, svi su bili u šoku. Zapadne zemlje su ga zabranile, a Katolička crkva proglasila grešnim. Onda je Merilin Monro preuzela stvar u svoje ruke. Medijsku buku koja je nastala iskoristila je da skrene pažnju na sebe tako što je pozirala u belom bikiniju. Sličnu sudbinu doživela je i mini suknja, za koju su mnogi čak tvrdili da poziva na silovanje.
Da stvar bude još gora, Marisa na slici reklamira majicu kratkih rukava, pa fotošop greška deluje zaista groteskno. Njena koleginica Kendis Svonpul prošla je malo bolje budući da njoj na slici fali samo jedne parče kuka. Najdrastičniji slučaj desio se pre nekoliko godina u modnoj kući HM jer su svojoj manekenki sasvim isekli lice s fotografije. Model na slici stoji u poluprofilu, s velikim šeširom ispod koga je umesto glave i lica manekenke ostala samo praznina
Nedavno je izbio skandal pošto je otkriveno da je magazin "Numero" retuširao fotografije poznate manekenke Karli Kros, dodavši joj nekoliko kilograma, i to bez njenog znanja. Uredništvo je objasnilo da su želeli da sakriju njenu premršavost pošto joj se na originalnoj fotografiji vide rebra. I čuveni "Vog" se osramotio zbog naslovne strane s pevačicom Adel koja je toliko stesana da uopšte ne liči na sebe.
Prastare kolekcije
Modna industrija nas ne vara samo lažnim savršenstvom koje nam prodaje u medijima, nego nam podmeće i loše proizvode. Jedna od zamki jesu sniženja koja dokazuju da i jeftino može da bude skupo. Naime, u vreme sniženja u trgovine često stiže nekvalitetna roba, baš kao i prastare kolekcije po aktuelnim cenama.
Čak ni etiketa više nije garancija, posebno ako se kupuje tzv. vrlo povoljna odeća. Velika verovatnoća da odeća koja je snižena u autletu u stvari nikada nije ni bila u regularnoj prodaji.
Kako piše portal Jezebel, od 1997. godine sve veći broj brendova počeo je da pravi odeću, nakit i modne dodatke koji su kvalitetniji za glavne radnje, a manje kvalitetni za autlete.
Jedna od prevara modne industrije jeste da se odeća pravi da što kraće traje. Danas kad kupite majicu, više ne očekujete da će potrajati do idućeg leta. Veliki brendovi koji nude brzu modu, kao što je lanac Forever 21, prodaju torbice, cipele i kaiševe na kojima ima više olova nego što je zakonom određeno, tvrde u Centru za unapređenje zdravlja. Taloženje olova u kostimima može otići u organizam tokom trudnoće i naškoditi i majci i detetu.
Plagijati odeće, obuće i aksesoara ugase u Evropskoj uniji svake godine oko 518.000 radnih mesta. U Francuskoj, zbog falsifikata modnih brendova, godišnje ostane bez posla 25.000 ljudi, a materijalna šteta dostiže 3,5 milijardi evra, prenosi francuski dnevnik "Figaro". Svaki deseti kupljeni odevni artikal u Evropi je falsifikat, a najviše kopija ima u Francuskoj i zemljama južne Evrope.
Nedavno su italijanske vlasti ugasile 410 internet stranica zbog prodaje falsifikovane luksuzne robe i pokrenule racije širom zemlje. Italijanska modna industrija godinama vodi bitku sa falsifikatorima, koji joj svojim kopijama oduzimaju deo profita. Finansijska policija je prošle godine zaplenila u Italiji falsifikovanu robu u vrednosti tri milijarde evra.
Modeli invalidi
Japan, kao jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, često je kritikovan zbog lošeg položaja osoba s invaliditetom u društvu. Kada je Joko Sato nakon nesreće ostala invalid, pala je u očaj i postala depresivna.
Nakon što je Sato upoznala protetičara Fumia Usui, koji je napravio protetičke noge, smogla je da trči i bavi se sportom. U kampanju razbijanja predrasuda prema osobama s invaliditetom uključio se fotograf Takao Oci koji je napravio kolekciju fotografija 11 žena koje imaju protetičke noge.
- Glavni cilj mi je da promenim tu sliku sažaljenja prema osobama s invaliditetom. Žlim protetičke noge pokazati kao nešto što ne mora biti ružno, već naprotiv, može biti i interesantan modni detalj - rekla je Sato na modnoj reviji.
Modna revija modela s invaliditetom, samo je još jedan od pokušaja da se u japanskom društvu promeni odnos prema ljudima s invaliditetom koji se i dalje suočava s problemom neprihvatnja.
Lubenica na glavi
Voditelj Džimi Kimel je poznat po neobičnim šalama u svojoj emisiji, pa je na Nedelju mode u Njujorku intervjuisao posetioce. Voditelj je počeo da ih ispituje o dizajnerima koji ne postoje i beležio reakcije. Voditelj je izvadio i montiranu sliku modela koji nosi lubenicu na glavi i upitao za mišljenje.
"To je moda, informiši se malo", usledio je odgovor. Kimelova ekipa je nastavila ispitivanje s drugim izmišljenim kreatorima, a prolaznici su padali jedan po jedan na ispitu iz znanja mode. Na kraju je usledilo pitanje da li bi nosili čizmu za jednu nogu, na šta su svi odgovorili da bi, ukoliko je reč o modnom trendu.
