Nemačka pop zvezda: Tužio sam bivšeg predsednika
Pet meseci nakon spornog nastupa na desnopopulističkim demonstracijama "Građana rajha" u Berlinu, kada se potpuno povukao sa javne scene, najpoznatija nemačka soul i R&B zvezda Ksavijer Najdu u intervjuu za najnoviji "Štern" još jednom je potvrdio svoje političke stavove zbog kojih je u Nemačkoj preko noći postao neomiljen. Među njih se ubraja to da je Nemačka još okupirana od strane pobedničke Alijanse, kao i da za 11. septembar nije kriva samo Al Kaida. Prenosimo delove ovog zanimljivog intervjua sa pop zvezdom koja je podelila nemačku javnost.
Viđeni ste kao neko ko svojom muzikom hoće da gradi mostove među ljudima. Prošle godine ste podelili javnost.
- Na šta tačno mislite?
Na primer, 15. avgusta prošle godine na nastupu u Manhajmu pitali ste da li je Nemačka još okupirana?
- To je primereno pitanje koje su već postavljali ugledni političari.
Ili teorija zavere, čiji sledbenici tvrde da je Nemačka još okupirana i da nema mirovni sporazum, a ni Ustav?
- Ne, to nije teorija zavere. Istoričar prof. dr Jozef Fošepot je ušao u trag tajnim dogovorima između Amerikanaca i nemačke vlade. Oni zaista postoje. Po njima je Amerikancima dozvoljeno da nas špijuniraju. Nemačka otuda nije suverena zemlja i mi nismo slobodni.
S jedne strane volite američku muziku, soul i hip-hop, a s druge stalno javno kritikujete Amerikance. Otkuda to?
- Može se voleti muzika i kultura jedne zemlje, a da se ne bude saglasan sa politikom njene Vlade. Za ovo poslednje postoji jedan presudan momenat. To je bio 11. septembar 2001 .godine. Taj događaj me je jednostavno učinio skeptikom.
Na nastupu sa desnopopulistima 3. oktobra rekli ste da ko veruje u te priče, taj nosi veo preko očiju. Poričete li 11. septembar?
- Ne poričem ga, ali ne verujem da je bilo tako kako su predstavili mediji i politika. Ahilova peta tog napada je 47-spratna poslovna zgrada pored tornjeva Svetskog trgovinskog centra, tačnije rečeno, zgrada broj sedam. Ona se srušila satima kasnije. To je izgledalo kao kontrolisano miniranje. Na to nije ništa ukazivalo.
Takođe još jedna teorija zavere.
- Svejedno mi je šta drugi na to kažu. Treba samo da se pogleda rušenje.
Banka bez srca
Važili ste za utemeljivača nemačkog soula. Istovremeno ste iritirali svojim tekstovima. U pesmi "Napolje iz Rajhstaga" pominjete jevrejsku bankarsku porodicu Rotšild i označavate ih kao "lisice finansijskog sveta"?
- Kao umetnik morate stvari da nazovete pravim imenom ukoliko se ljudi i dalje bave spletkarenjima, i to nezavisno od njihove nacionalnosti, porekla i vere. Da li je u pitanju Obama ili Rokfeleri, ne propuštam nikoga. Pesma koju spominjete govori o finansijskoj krizi i o Komercbanci, koju nazivam bankom bez srca.
Vi stvarno verujete da su 11. septembar iscenirali Amerikanci?
- Makar je dobro došao moćnicima u Americi da time opravdaju ukidanje građanskih prava i totalni nadzor.
Šta ste tražili na skupu "Građana rajha"?
- Moja poseta je bila podstaknuta tekstom na portalu "Špigla", gde se tvrdilo da sam desni populista i da zastupam teze tih ljudi. Kratko posle toga sam sa ženom i majkom došao u Berlin da proslavim rođendan. Sledeći dan sam vozio bicikl do Rajhstaga da lično uvidim sa kim su me strpali u isti lonac. Ne mogu me valjda okriviti što hoću da se informišem.
"Građani rajha" imaju nesvarljivu tezu da Nemačka nije pravna država. Kako to doživljavate?
- Tamo sam razgovarao sa ljudima, jer mi je važno da razmenim mišljenje sa onima čije stavove ne delim. Kasnije su me pitali da li bih nešto želeo da kažem na bini.
Zašto niste odbili?
- Zašto bih? Ako mogu da pričam o ljubavi i miru, to je za mene apsolutno privlačno. Naročito ispred Rajhstaga, na tom istorijskom mestu.
Na mitingu su se vijorile zastave rajha.
- Nisam ih video, jer se mahalo mnogim zastavama, na primer zastavama pokrajina i američkom. Osim toga, radi se o tome šta sam ljudima tamo imao da kažem. Uostalom, ja sam se često suprotstavljao desnim grupacijama. Za to sam dobijao pretnje smrću. Sa Sinovima Manhajma sam se pre nekoliko godina u operi u Tel Avivu založio za razumevanje između Izraela i Nemačke.
Ksavijer Najdu spontano kod "Građana rajha", kakva šteta za imidž.
- Moj imidž je oduvek bio donekle izvrnut. Označavan sam kao homofob, kao ezoterični ludak i religiozni fanatik. Ali sve to jednako nisam kao što nisam ni desnopopulistički orijentisan.
Imate sigurno ljude koji vas savetuju. Zašto niko nije rekao: "Ksavijer, samo ne idi tamo!"
- Mnogi su rekli, ali ja na to ne slušam. Ne dam da se sa mnom upravlja i želim da ostanem slobodan. Ne brine me šta ljudi misle o meni. Tu osobinu nasledio sam od majke.
Kakve su bile reakcije iz vašeg okruženja?
- Iz čiste predostrožnosti sam posle nastupa na četiri nedelje doveo majku kod sebe, jer nisam znao kako će njeni susedi da reaguju. Ali u okruženju se nije desilo ništa negativno. Naravno da ima onih koji su postali oprezniji prema meni i koji su mislili da sam potpuno skrenuo.
Da li je bila greška što ste izašli na binu?
- Ne.
Posle nastupa jedan političar Nacionalne demokratske partije Nemačke (NPD) iskoristio vas je za ličnu reklamu. Zašto ga niste tužili?
- Tužim samo u najnužnijim slučajevima. Generalno je tako da ono što od sebe lično zahtevam, dakle sloboda mišljenja, isto dozvoljavam i drugima.
Ali, ne postoji li neka granica i zar NPD nije ta granica?
- NPD ne shvatam ozbiljno i njihove teze kategorički odbijam.
Pričajmo o Pegidi. Negirate li i njih?
- Ne smatram da je za osudu da ljudi izađu na ulice i kažu svoje mišljenje. Ali, islamizaciju Nemačke od koje toliko strahuju ne vidim. Argumentacija ovog pokreta za mene nije prihvatljiva. Uostalom možemo da im pariramo. To je 20.000 ljudi, a nas je mnogo više.
Posle vašeg nastupa gradonačelnik Manhajma se distancirao od vas, a Pop akademija, čiji ste jedan od osnivača, ne želi s vama više da sarađuje. Da li je bilo vredno toga?
- Nisu se svi okrenuli od mene. Mnogi su rekli: 'Ksavijer, imaš pravo'. A što se gradonačelnik distancirao, razumem u potpunosti. On je morao to da učini i da umanji štetu za Manhajm. Ali, ni uz opasnost da se ljudi od mene distanciraju, ne menjam svoja uverenja.
Borite se protiv velikih?
- Uvek protiv velikih. Katoličke crkve, političara, banaka, protiv ljudi na vlasti. I ako neko kaže da ne sme da se kaže, onda tek to radim. Pre nekoliko godina sam se priključio tužbi protiv Horsta Kelera, bivšeg nemačkog predsednika. Našao sam na internetu peticiju jer je sudelovao u tome da Nemačka bez ustavnog legitimiteta uđe u EU. Onda sam otišao u policijsku stanicu u Manhajmu da se pridružim tužbi za državnu izdaju. Tamo su me, međutim, primorali da uradim alko-test, jer su mislili da sam ćaknut.
Šta je bilo posle toga?
- Tužba nije dalje prosleđena.
Da li ste vi teoretičar zavera?
- Nisam nikakav teoretičar zavera, nego neko ko traži istinu.
Koja vam je partija bliska?
- Nijedna. Ne glasam, već moj glas dajem kao nevažeći. Imam sopstveni glas koji mogu da podignem.
Da li biste ušli u politiku?
- Ne. Danas se ne mora ići u politiku da bi te čuli. Ako stanem na prvi ćošak, dva sata kasnije ću se naći na Ju tjubu.
Zašto niste jednostavno imali lep život, čitali Bibliju, pravili nove pesme i uživali u slavi i bogatstvu?
- Zato što mi je Nemačka supervažna. I zato što sam ubeđeni hrišćanin, koji se bori protiv nepravde.
Teoretičar zavera
* Ksavijer Najdu je rođen 1971. godine u Manhajmu. Otac mu je je iz Južne Afrike, pola indijskog, pola nemačkog porekla, a majka je irskog porekla takođe rođena u Južnoj Africi. Svoja prva muzička iskustva je imao u školskim i crkvenim horovima.
* Za svoju muziku je nagrađivan najvišim nacionalnim i međunarodnim muzičkim priznanjima i ima više od pet miliona prodatih ploča. Najdu je i osnivač poznatog benda Sinovi Manhajma, jedan je od inicijatora za osnivanje i bivši docent manhajmske Pop akademije.
* Zbog svojih stavova nazivan je hrišćanskim fundamentalistom, a nemački LGBT savez ga je tužio, jer je u tekstu jedne svoje pesme izjednačio satanske rituale i pedofiliju sa homoseksualnošću. Zbog radikalnih stavova Najduu je pripisano da "širi teorije zavere, nacionalizam, antiamerikanizam, antikapitalizam".
