Nataša Bekvalac: U Srbiji živim pod pritiskom
"Čim izađem van granica zemlje, to je posebna vrsta slobode" otkriva Bekvalčeva.
U poslednjih nekoliko godina na domaćoj sceni mnoge javne ličnosti napisale su autobiografske romane, da li bi i ti učinila isto?
"Samo pisanje autobiografije je otkrivanje svega o svom životu. Ljudi bi se veoma iznenadili kada bih ja napisala svoju, čini mi se vrlo pozitivno. Rano je, vrlo rano za to, ja još mnogo šta imam da uradim. Možda kada budem bila baka, dokona i ako budem baš tada imala želju da to podelim s drugima. Ali mislim da bi to bilo previše, jer već mnogo stvari delim s drugim ljudima."
U kojim situacijama u ljubavi od „Sluškinje” postaješ "Najgora”?
"Ah, to je samo kada čujete naslov pesme koja u jednom delu kaže "najgora”, a u nastavku "sad sam ti ja najgora”. Uvek su žene najgore na kraju i uvek se sve pamti po kraju, a ne po početku. "Najgora” je zanimljiva pesma koju treba poslušati od početka do kraja i ima jednu tajnu poruku."
Tvoje telo krasi nekoliko tetovaža, imaš li u planu još neku?
"U jednom trenutku shvatila sam da je to stvarno bolest zavisnosti. Kad bih mogla da vratim vreme, verovatno ne bih uradila nijednu. Svaku od tetovaža radila sam u trenucima koji su bili intenzivni i imala sam želju da svaki od njih zabeležim na svom telu. Tada nisam bila svesna da to može da bude i u srcu i da ne mora da se gleda. Dobro, to sam radila kad sam to iskreno osećala i iza toga stojim."
