"Nadam se da neću završiti u kontejneru"
Maju Odžaklijevsku publika decenijama voli, a muzički kritičari hvale. Sa svojim čudesnim, moćnim glasom mogla je praviti karijeru u svetu, a ona je ostala ovde, iako ponekad žali zbog toga. Nedavno je proslavila jubilarni, 60. rođendan, ali izgleda mlađe od svojih godina. Odlično izgleda, i dalje sjajno peva, ali za nju posla nema.
- Ne mogu da se setim kada sam poslednji put pevala za pare - priznaje Maja.
Kako je živeti od penzije?
- Od penzije do penzije! Nadam se da neću stići do kontejnera, s obzirom na to da cene skaču, a penzije stoje. Za sada, ni to nije najgore. Ako se penzija smanji, ne znam kako ću, neću moći da plaćam račune. Onda će država morati da ih plaća umesto mene.
Zašto neke vaše koleginice i kolege kriju da su penzioneri?
- Jedan soj ljudi prosto neće da ljudima bode oči. Drugi soj su oni koji znaju da te penzije nisu zaslužili, pa ih zato kriju. Kriju kako obične, tako i nacionalne penzije. Da sam ja dobila nacionalnu penziju, sigurno to ne bih krila jer znam da bi se mnogi sa mnom radovali, pošto sam je zaslužila.
Još joj se nadate, iako je ministar za kulturu Ivan Tasovac rekao da se nacionalne penzije ukidaju?
- Treba napraviti reviziju nacionalnih penzija i videti ko ih nije zaslužio. Da se sve lepo pretrese, pa da se onda nekima i oduzme ono što nisu zaslužili. Ako dođe do toga, ima nade. Ja sam optimista i verujem da će mi nacionalna penzija jednog dana stići. Dotle ću samo gledati da ne završim u kontejneru!
Neki na estradi muzikom mnogo zarađuju.
- Postoji maliciozna obmana pevača koji se frljaju sumama bez veze. Lansiraju bajke o svojim honorarima, a rade i za 200-300 evra. Priče o velikim zaradama proturaju kako bi naveli kolege da i oni traže mnogo. A kad kolega tresne cenu zbog koje ne može da dobije angažman, tu su oni da ulete i da pevaju za "siću", mada danas ništa nije malo. Ima tu kalkulacija, podmetanja, gluposti, laži, svega. Nažalost, ne postoji nikakva hijerarhija, ne postoji poštovanje kvaliteta. Vlada opšte rasulo, radi ko šta stigne, u svakom segmentu.
Ima li nade za zabavnu i pop muziku, koju su narodnjaci gurnuli u zapećak?
- Čini mi se da se neke stvari menjaju u poslednje vreme. Pratim na Fejsu šta se dešava, čitam komentare i stičem utisak da ljude sve manje zanima taj otpad od muzike koji se forsira poslednjih dvadesetak godina i koji je unazadio muzički ukus ljudi na ovim prostorima. Ljudima je svega dosta.
Zar nikad niste došli u iskušenje da snimite nešto komercijalno kako biste imali više posla?
- Ja sam zadržala privilegiju koju sam dobila genetski, rođenjem. Nikada nisam pravila kompromise ni sa samom sobom, a kamoli sa drugima. Čak ni onda kada mi je egzistencija bila ugrožena. Doduše, napravila sam poneki mali ustupak, kako bih preživela. Ostala sam dosledna sebi.
Ko je kriv za propast zabavne muzike na ovim prostorima?
- Ne mogu da kažem ko je kriv. Samo znam da su izgubili entuzijazam mnogi ljudi koji su se tom muzikom bavili. Sve što se dešavalo, demoralisalo ih je, ma koliko jaki da su bili.
Zašto ne učestvujete u takmičarskom delu festivala Beogradsko proleće?
- Trebalo je, ali izgleda da je Saša Dragić, čiju pesmu je trebalo da pevam, zakasnio. Verovatno je predao pesmu kada je lista učesnika bila već zaključena. Nije mi do takmičenja, ali festival je prilika da se nove pesme predstave. Nema veze, pevaću na Beogradskom proleću naredne večeri, na večeri evergrina. Pevaću "Daljine", pesmu koju sam prvi put otpevala na tom festivalu, pre 35 godina.
