Kako je Nirvana snimala "Nevermind"
Album "Nevermind" odjeknuo je iz podzemlja Sijetla, oduvao metal muziku sa prestola, srušio Majkla Džeksona sa vrha liste tada najprodavanijih albuma i od Nirvane napravio istoriju.
Iako mnogi tvrde da je uspeh ovog albuma gurnuo vođu benda Kurta Kobejna do ivice ponora, nema sumnje da je drugi album kultnog sastava jedno od retkih izdanja koje je u protekle tri decenije izvršilo neverovatno snažan uticaj na generacije mladih ljudi.
Međutim, kada je snimanje albuma početkom devedesetih trebalo da počne, ni članovi benda Kobejn, Dejv Grol i Kris Novoselić, ni producent Bač Vig nisu imali predstavu o tome kako će album da izgleda. Bio je to drugi album Nirvane, koji je Vig sa zadovoljstvom, ali i malom dozom straha prihvatio da producira, piše časopis "Rolling Stone“ podsećajući na jedan od najznačajnijih albuma svih vremena.
"Nedelju dana prije nego što sam doleteo u Los Anđeles da radim na albumu, Kurt mi je poslao kasetu koju je snimio uz pomoć bumboksa. Zvuk je bio užasno loš. Jedva da je nešto moglo da se čuje. Ali čuo se početeka pesme ’Smells Like Teen Spirit“ i znao sam da je to nešto izvanredno“, ispričao je početkom meseca Vig za "Rolling Stone“.
On se, zajedno sa Endijem Volasom zaduženim za miskovanje, pobrinuo da se izvanredne pesme benda ne izgube u jeftinoj produkciji koja je obeležila prvi album Nirvane.
Snimanje sa Kobejnom, Novoselićem i Grolom trajalo je nešto više od mesec dana, u studiju "Sound City“ u okolini Los Anđelesa. "Živeli su u jednom kompleksu apartmana i tamo je vladao potpuni haos“, priseća se Vig dobro svih grafita po zidovima, prevrnutih kauča. Kako kaže, sva trojica ostajali su budni tokom cele noći, provodili bi vreme na plaži Venecija do šest ujutru.
"Došao bih u studio oko podneva, a oni bi stigli tek četiri sata kasnije“, priča producent. Uprkos haotičnom stanju u kojem su se našli muzičari, Vig tvrdi da je snimanje albuma išlo prilično glatko, osim kada je trebalo snimiti pesmu „Something in the Way“.
"Koliko god su pokušavali da odsviraju pesmu suptilno i nežno, uvek je na kraju bila previše agresivna. Kurt je onda ušetao u kontrolnu sobu i rekao da pesma jednostavno mora da bude ovakva – da on tek šapuće reči i toliko tiho svira gitaru da se jedva čuje. Delovalo je tako hipnotišuće. Isključio sam nekoliko mikrofona i izgradili smo celu pesmu oko tog osećanja.“
Miskovanje snimljenog materijala takođe nije prošlo bez problema. Vig se jasno seća kako je Kurt želeo da u tom procesu utiša svoj glas, maltene da ga sahrani.
"Svađao sam se sa njim. Govorio sam mu da ne može to da uradi, da je njegova vokalna izvedba toliko intenzivna, baš kao i bubnjevi, bas i ostale gitare."
Sad je već jasno da je bar u toj raspravi Vig nadjačao Kobejna, iako je Kurt vešto odigrao sledeći potez. Unajmio je pomenutog Endija Volasa koji je uradio novo miksovanje pesama, dovodeći ih u onakvo stanje kakvim ih pamtimo.
