"Kako me je kopirao Armani"
Na podu modnog ateljea Ivana Mandžukića leže zaboravljeni roze restlovi njegove nove kolekcije za proleće/leto 2014. godine, na policama u Krojcbergu je mnoštvo knjiga, svuda odeća vešalicama sa potpisom "ivanman", a u centru tog modnog mikrokosmosa su daska za peglanje, mašina za šivenje i kompjuteri. Fantastični svet 29-godišnjeg kreatora, koji modu vidi kao materijalizaciju filozofije, literature, muzike, arhitekture...
- Time što ideje pretvaram u štofove, moda je zapravo moja interpretacija kulture - kaže Ivan, koji je u Parizu pobedio na konkursu i pozvan je na veliku izložbu Who is next.
Znoj Toma KruzaNa praksu da poznati nose i popularišu nekog kreatora Ivan gleda sumnjičavo: |
Strogi krojevi s razigranim kragnama ili geometrijskim aplikacijama na košuljama, jaknama i sakoima za jesen/zimu 2013. U paleti boja su crna sa belom, koje presecaju svetlosiva, maslinastozelena, petrolej do tamnoplave. Još u rodnom Požarevcu fascinirali su ga opera i kostim, a u Nemačku dovele kreativnost i želja da nađe posao u kome može da iskaže ono šta je sve vreme bilo pritajeno.
- Zbog pozorišta sam počeo da otkrivam ljubav prema modi, a kad sam gledao ljude kako su obučeni, uvek sam razmišljao šta bih kod njih promenio. Ali, nisam bio frik koji prati modu po svaku cenu.
U Berlinu je Ivan upisao internacionalnu visoku školu za modu, a završni rad, kolekcija koju je prikazao u Kući svetske kulture, izazvao je oduševljenje modnih kritičara, koji su mu prorekli blistavu karijeru.
- Tema mog diplomskog su bili filmovi Paola Pazolinija jer sam bio fasciniran onim šta je radio 60-ih godina, i reakcije su bile zaista dobre. Bavim se muškom modom, a to je ono čega u Berlinu i okolini nema puno. Ubrzo posle toga su me pozvali u Zagreb na Nedelju mode, pa u Ukrajinu, zatim u Beograd i tako je to krenulo. Mada je u Beogradu Nedelja mode pomalo lokalna. Ne znam da li je u pitanju novac ili nešto drugo - kaže Ivan.
Od 2010. godine, otkad postoji njegov modni atelje, uradio je još tri kolekcije, za koje je inspiraciju našao u literaturi Franca Kafke, muzici Gustava Malera, filozofiji Ludviga Vitgenštajna... Sasvim netipično za mladog čoveka jer takve stvari traže ili veliko iskustvo ili veliku imaginaciju.
Beograd, carstvo "adidasa"U Berlinu, čim imaš jedan šou, moraš sledeće sezone da napraviš sledeći jer si u protivnom izbrisan, a u Srbiji možeš i da pauziraš, ali si i dalje prisutan. |
- Kao što je Niče rekao, kod mene moraju da se podudare spoljna temperatura, raspored oblaka i vazdušni pritisak. Kad sve to štima i napravim još nekoliko lepih šetnji, tada misao doživi svoj veliki čas - kaže Ivan.
Njemu je važno da u kolekciji uvek ima tzv. ki-detalj (ključni detalj) i da dostigne određeni kvalitet. Mnogi muškarci tokom duge evolucije jedva su rešili da obuku roze košulje. A Ivan je otišao dalje i nudi im roze pantalone i bermude.
- Nosiće ih onaj koji je sklon ekperimentisanju. Iako mislim da je moja kolekcija može da se nosi u svakoj prilici, muškarci su ipak izbirljiviji kad je moda u pitanju, pa je nekada i jedan detalj previše - priznaje dizajner.
Trouglasta ogrlica od kože bila je sastavni deo moje prve kolekcije, a onda se desio skandal vezan za kuću "Armani". Tu sam ogrlicu radio 2008. godine, a 2012. godine se ona pojavljuje prekopirana u Armanijevoj kolekciji, i to još u muškoj modi. Iako to može da zvuči čudno, mladi dizajneri koji rade kod Armanija takođe traže inspiraciju kod drugih dizajnera.
Pričao sam s advokatom koji je specijalizovan za modu kako da zaštitim svoja prava, ali mi je on savetovao da ne ulazim u konflikt, nego da pokušam da od njih dobijem neki ugovor. Međutim, oni su povukli ogrlicu iz prodaje i sve vreme mi objašnjavali kako su se inspirisali na buvljaku. To je sve bilo po novinama i dosta se pričalo o tome, pa mi sada nepoznati ljudi kažu: "A, ti si onaj sa Armanijem!"
