Letela sa Ciganima u nebo

U svojoj višedecenijskoj karijeri Svetlana Toma snimila je više od 60 filmova, ali je i dalje zovu glumicom jedne uloge. Lik Ciganke Rade iz "Tabora koji odlazi na nebo" (kod nas prevedeno "Cigani lete u nebo") doneo joj je sedamdesetih godina prošlog veka planetarnu slavu.

Kao Rada u filmu "Cigani lete u nebo"

 

Glumica je nedavno proslavila 65. rođendan. Nikada nije krila da su svi njeni uspesi vezani za režisera ovog filma Emila Lotjanua, koji je bio i ostao njena najveća ljubav. Dva puta se udavala, ali nijednom za Emila.

Kaže da je njihov susret bio sudbinski. Ona se pripremala da upiše studije prava, ali je slučajan susret na autobuskoj stanici u njenom rodnom Kišnjevu sve promenio. Njoj je tada bilo 17, a njemu 29 godina. Iza njega su bila dva braka i veliko režisersko iskustvo.

- Želela da budem advokat, ali je sudbina za mene imala drugačije planove. Emil mi je na autobuskoj stanici predložio da dođem na kasting za film "Crveni proplanak". Sa tetkama sam otišla u studio i posle samo sedam dana dobila sam ulogu. Pošto sam bila maloletna, Emil je sa direktorom studija otišao kod mojih roditelja, ali je tata bio protiv toga da postanem glumica. Ubeđivanje je potrajalo, a Emil je obećao da će brinuti o meni i tata je na kraju popustio - ispričala je Svetlana.
 

Svetlana sa ćerkom Irinom

OBNAŽENE GRUDI
Od tog trenutka u njenom životu više ništa nije bilo kao pre. Od obične devojke, odrasle u udaljenom moldavskom selu, postala je filmska diva, narodna glumica i kasnije "glavna Ciganka sovjetskog filma". Ređale su se uloge, filmovi, festivali, priznanja i nagrade. Zahvaljujući filmu "Cigani lete u nebo" stekla je slavu i van granica SSSR-a. Zbog Radinih obnaženih grudi, film je u početku bio zabranjen, ali je Emil uspeo da se preko svojih veza izbori i "Tabor" je ipak prikazan.
Na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu 1976. ovaj film dobio je Gran pri za najbolji film, a žurnal "Sovjetski ekran" Svetlanu Tomu proglasio je glumicom godine.

- To je bio cunami koji se sručio na mene. Obišli smo 40 zemalja, bili smo na svim kontinentima. Međutim, posle "Tabora" predlagali su mi da igram samo Ciganke. Pravo da kažem, uplašila sam se. Kad bi me na nekim forumima predstavljali kao "glavnu Ciganku zemlje" za mene je to bilo užasno, pa sam počela da igram u filmovima sa svakidašnjom tematikom, slamala sam stereotipe, ali proboja nije bilo. "Tabor" je ostao film mog života.

Njena veza sa Emilom bila je burna - ispunjena romantikom i strašću, srećom i tugom, ljubavlju i patnjom, bolom. Ona je bila njegova muza i najvoljenija žena. Ipak, oženio se glumicom Galinom Beljajevom. Brak nije potrajao dugo.

- To nije bio ljubavni trougao. Kad se Emil sreo sa Galjom, ja sam već imala svoj život, ali smo nas dvoje i dalje bili bliski. Duhovno bliski! Galja i ja smo uvek imale dobar odnos, među nama nije bilo ljubomore. Ona je divna osoba, i kada sam je upoznala shvatila sam zašto se Emil u nju zaljubio.

Toma se dvaput udavala. Prvi put za Olega Lačinu, koji je poginuo u aprilu 1973. godine, a sa kojim ima ćerku Irinu Lačinu (39), danas poznatu rusku glumicu. Drugi put je rekla "da" dramaturgu Andreji Višnevskom, od kojeg se razvela 2005, posle samo pet godina braka.
Sa Emilom se, kaže, nikad nije zauvek rastala. Čak ni onda kada se mesecima nisu viđali. Ostali su bliski i verni prijatelji, sve do 2003. kada je preminuo od raka.

KUVA I PEGLA
- Nikada nisam maštala o venčanju sa Emilom u beloj haljini. Papir ništa ne znači! Uostalom, ljubav je tajanstveno osećanje. Neobjašnjivo i neuhvatljivo. Prema Emilu Vladimirovuču uvek sam gajila snažna osećanja, ona se nikad nisu istopila. Njegova ljubav je, isto tako, bila velika, odanost bezgranična. Mi smo osećali i razumeli jedno drugo. Kada su umrli moji roditelji, on je bio moja podrška i moje ohrabrenje. Kada je Emil umro, ja sam se osećala kao siroče.

Danas su Svetlani najveća podrška njena ćerka Irina Lačina i unuka Marija Budrina.

- Irina je glumica s imenom i ja sam zadovoljna njenim stvaralačkim životom. Maša ne želi da se bavi glumom, iako je kao dete igrala u jednoj seriji. Ona studira režiju, i ne liči na mene i Irinu, plavokosa je i plavooka, prava tatina ćerka. Njen otac je glumac Oleg Budrin.

Kada nije na pozornici, Svetlana Toma vodi sasvim običan život. U kući čisti, pere, pegla, kuva...

- Roditelji su me od ranog detinjstva naučili da radim. Nekada sam i šila i vezla, a danas nemam vremena za to. Volim i da kopam i radim na zemlji jer sam celo detinjstvo provela na selu. Danas mi je žao što nemam vikendicu, maštam da je kupim.

Za razliku od mnogih njenih koleginica, Svetlana se o svom izgledu sama brine. Nije angažovala stiliste već sama sve osmišljava. Najprijatnije se oseća u pamučnoj, udobnoj i sportskoj garderobi. Iako joj je 65 godina i dalje pleni svojom lepotom. Za to je, kaže, zaslužna genetika i pravilna ishrana.

- Već godinama sam vegeterijanka. Ne jedem meso, ne pušim, ne pijem i redovno trčim, igram košarku, vozim bicikl, hodam na skijama.

Samoća joj, dodaje, nekad više prija od bučnog društva, mada se može pohvaliti velikim brojem prijatelja. U poslednje vreme snima serije i igra u pozorištu. Priroda ju je obdarila i čarobnim glasom - peva stare ruske romanse izazivajući kod slušalaca snažne emocije. Na sceni ostavlja utisak energične, snažne žene, raskošnog talenta i lepote. Van profesije je skromna, staložena i prefinjena žena.