Olivera Kovačević: Tata me je zvao sine i šišao na kratko
- Otac... Bila je to stalna borba sa autoritetom. Strog, ponekad nepravedan, kao da je bio zastavnik a ne trgovac. Zvao me je sine i šišao na kratko. Bio je i pevač amater. Daleko talentovaniji od mene i svih koje znam. Majka je na meni vežbala svoj osećaj za modu. Moj brat Mile je došao četiri godine kasnije. Bio je voljeniji od mene - počinje svoju ispovest voditeljka Olivera Kovačević, novinarka, urednica i autorka emisije “Da možda ne”, na RTS-u.
Ja sam brata čuvala, ali sam sebi dala slobodu i da ga kažnjavam. Tukla sam ga na kvarno i ucenjivala da ne sme da me cinkari. Volela sam kada padne sa bicikla... Osnovna asocijacija na detinjstvo su ravnica, melanholija, dođoši. Treperenje. U ravnici uvek nešto treperi, leti vrućina, zimi severac. Detinjstvo sam provela u permanentnoj borbi za osnovna dečija prava, osnovna ljudska prava. Svoje snove sanjala sam u babinom prozoru... Kada sam izlazila uveče, suknju sam podizala u minić tek kada se udaljim od kuće.
Neostvarena doktorka
- Nikada nisam želela da budem novinar. Ni danas ne mislim da je to za mene bio jedini dobar izbor. Od mene se očekivalo da studiram medicinu. Meni su išle i matematika i društvene nauke. Sada mi je žao što se nisam posvetila nekoj prirodnoj nauci. Na fakultet sam nosila upisnicu i za biologiju i za sociologiju. Kao studenti smo u NIN-u radili kao anketari. Tako sam ostala u novinarstvu. Kada sam počinjala, imala sam platu četiri marke, a stanarina je koštala sto maraka. Ipak, nisam nosila burek kao drugi honorarci. Imala sam diplomu. Živela sam tada u Strahinjića Bana, ulici u kojoj tada nije postojao ni jedan kafić. Iz Zrenjanina sam došla sa sedamnaest godina... Da sam zakoračila na biologiju, možda bih danas nosila beli mantil u nekoj bolnici.
Steva Žigon i leteći zmaj
- Imala sam u studiju TV Politika sukob sa Stevom Žigonom. U emisiji mu nisam dala da govori dovoljno. Posle nam je mirovno posredovala zajednička drugarica. Postala sam njegov najveći fan. Poslednjih godina imao je problema sa plućima... Zbog toga je leteo na zmaju. Tu se osećao slobodno, to ga je pročišćavalo. Trebalo je zajedno da letimo, kao što sam ja godinama letela na njegovim pričama, ali nas je sprečila njegova smrt... Zbog njega bih letela zmajem. Ovako sama ne bih nikada. Imam strah od visine. Njegova misao i pogled velikog umetnika, okretali su i moj pogled. Poveravala sam mu se... i on meni.
Bombardovanje, zelena i roze čarapa
- Za vreme bombardovanja sam svaki dan sam uređivala i vodila vesti na televiziji „Politika“. Tu su bile zanimljive, crne anegdote gde vam dođe reditelj vesti koji obuče jednu roze, jednu zelenu čarapu. Ako pogine, da ga prepoznamo. Montažer je u kesi za pojasom nosio malu flašu vode, čekić i baterijsku lampu, da može da preživi, ako ga zatrpa. I to je bilo normalno, niko nikoga nije zadirkivao zbog toga. I pored svega toga, meni je pala bomba na ulaz zgrade. To su bombe koje su slučajno pale na Vračaru. Tada sam doživela da u pidžami izveštavam.
Trinaesti bidermajer
- Suviše godina nosim ovo prezime... Davno sam ocu pretila da ću ga promeniti što pre. I eto... ostalo je Kovačević. Sada je pretnja izgubila smisao. Za sve one koji veruju u „snagu“ bidermajera da kažem da sam ih uhvatila preko trinaest.. Pošto sam najviša uvek sam ih lako skidala. Posle desetog, zabrinuto sam pozvala drugaricu da joj to saopštim. Rekla mi je da će me se odreći ako uhvatim još jedan. Ostale nisam prijavljivala. Svaka žena želi da živi u srećnoj bračnoj zajednici. Da joj muž bude pametan, bogat i pažljiv.. Naravno, raziđete se na vreme, a ne da posle bude kasno. Sve ljubavi menjaju ljude…razočaraju, poprave..Mada je moja komšinica imala zanimljivu teoriju: „o bivšima sve najgore, jer da su valjali ne bi bili bivši“.
Grand i Informativa
- Posle 5. oktobra sam prešla na televiziju Pink. Tamo sam sa Tanjom Jorgović uspostavljala informativnu redakciju. Tada smo se sa Mitrovićem šalile da je informativa top lista vesti. Zato se dnevnik Pinka i zvao Infotop. Bio je to pionirski posao na televiziji koja je imala samo zabavu. Uspostavljalo se nešto novo. Menjao pogled na njihove standarde. Mi nismo mogle da se naviknemo na scenografiju vesti koja je ličila na Grand. Kugle, svetlucavost, badnjak od dva metra iza kojeg spiker viri… Kasnije sam krenula sa emisijom „Klopka“. U to vreme niko nije želeo da gostuje u nekom ozbiljnom programu na Pinku. Mukotrpan put je bio zadobiti poverenje intelektualaca.
Petar Božović
- NIkada se Bogoljub Karić nije mešao u moj posao. Nas je njegova politička karijera zapravo koštala, pa i zaposlenja. I danas će mnogi reći kako je BK bila najbolja televizija. Tako nisu mislili oni koji su je tada zatvarali. Poslednjih dana Republička radiodufuzna agencija sa Nenadom Cekićem na čelu ponašala se kao da je pitanje života gašenje tog programa. Danonoćno su lepili po zgradi kojekakva obaveštenja i instrukcije. Danas neki iz te agencije rade na televizijama kao novinari . Kad ih vidim kakav je njihov tzv „novinarski profesionalizam“ crvenim od stida… U noći kada je „pala“ BK i policija ušla u zgradu, došli su mnogi da nas podrže. To veče sam upoznala svog omiljenog glumca Petra Božovića. Došao Pera da nas brani.
Brak
- Mitrović je bio zainteresovan za sve. Dočekivao je sve goste iz moje emisije. Tu su se desila mnoga važna upoznavanja. Odavno to više ne čini. Mitrović mi je dao da radim šta hoću. Karić mi je dao da radim kako hoću i pošteno me finansijski nagradio. I danas te pare što sam zaradila na BK trošim dok radim kod Tijanića. Tamo sam ekonomski profitirala. Plaćala sam porez na dohodak građana veći od nekih tajkuna. Ne zato sto sam više zaradjivala. Već sto su oni manje prijavljivali. Tijanić je bio moj prvi urednik još na TV Politika i dao mi je tu privilegiju da radim na nacionalnoj televiziji. Ne više od toga.
- Brak za mene nikada nije bio plan. Emotivno sam zadovoljna. Muškarac me osvaja inteligencijom, obrazovanjem, duhom…Decu ne planiram... Deca su milost ljubavi i prirode. Otac Bigović bi rekao Boga. On je uvek više od mene verovao u moje hrišćanske osobine. Najveća privilegija u životu je biti u društvu istomišljenika. Ljudi vama sličnih. Volim da budem u društvu moje dve bratanice. One su smešne, uzbudljive, već su porasle. Uvek se stide kada su sa mnom na moru, a ja se skinem u toples. Njihove radosti su mi simpatične. Da im uzmem autogram od Milke Canić.
Mitrović, Tijanić, Karić
