Prljavo kazalište: Naše pesme ne provociraju Srbe

Jasenko Houra, frontmen sastava Prljavo kazalište, koji će posle više od dve decenije održati koncert u Beogradu, kaže da nema tremu jer zna da je bend odlično uigran, ali priznaje da je teško odabrati pesme za nastup u Areni s obzirom na 14 objavljenih albuma.

Mnogi su ih očekivali još na Bir festu letos: Prljavo kazalište

 

Houra je u intervjuu za "Blic" rekao da njihove pesme ne predstavljaju provokaciju za ovdašnju publiku i da je neophodno uzajamno poštovanje, a ističe da on sam nije pripadao nijednoj političkoj opciji.

"Što se tiče pesama koje ćemo svirati u Beogradu, mi nemamo veliku mogućnost rotiranja, pa sve što je postavljeno u poslednja dva meseca kao set lista na turneji, zbog lajt-šoua i čitave produkcije, ne menja se i nemamo prostora za veliku kombinatoriku. Može da se desi da neko izađe sa gitarom i da tako izvedemo neku pesmu koju nismo na drugim koncertima, ali set lista je postavljena i tako će biti narednih godinu dana dok smo na turneji", kaže Jasenko Houra.

Smatrate li da pojedine vaše pesme neko u Srbiji može da shvati kao provokaciju?

- Uvek postoji deo koji to tako shvata, ali nigde više nema te percepcije, ni u Makedoniji, Bosni, Sloveniji, nigde to nije tema razgovora. Mislim da ta priča više ne drži vodu. Što bi sad neko trebalo da doživljava kao provokaciju ako na koncert dođe Brus Springstin i zapeva "Born in the USA". Gde je tu problem? Svako ima svoju državu i svoje pesme i stvari o kojima govori, "Kazalište" je deo jedne kulturološke scene, ali naravno da poštujemo sve države koje danas postoje. Sve je u redu. Ruka ruci.

Kakav danas odnos imate prema prva tri albuma "Kazališta", koji imaju poseban status kod vaših starih fanova?

- Meni su ti albumi vrlo dragi budući da smo u to vreme bili potpuni autsajderi jer nam niko nije davao nikakve šanse i to je bila isključivo naša utopistička klinačka želja da uspemo. Bili smo prgavi i borili smo se. Sada kad gledam, taj prvi album je bio neka prekretnica na sceni, u toj generaciji, ali generalno je takva situacija bila u svetu... pojavili su se "The Clash" i još neki koji su se trudili da energijom i porukom nadoknade ono što nisu imali u sviračkoj tehnici. Ono što smo mi shvatali jeste da je bend bez publike ništa. Da nisam bio na bini, bio bih u publici. U stvari, dobro je da smo počeli da se bavimo muzikom jer da nismo, opljačkali bismo sve trafike i prodavnice po kraju i ko zna kako bismo svi završili.

Vas su jedno vreme usko vezivali za vlast u Hrvatskoj. Kako to objašnjavate?

- Ja imam samo jednu godinu radnog staža i nemam status umetnika u Hrvatskoj. Ako me toliko vežu za elitu, valjda bih imao bar dve godine staža. Ne pripadam nikome, nikada. Bavim se javnim poslom pa me javno i gule, to je jasno. Nisam nikada odgovarao na to jer mislim da je suludo. Ja sam samotnjak, imam svoj život, svoj bend, nekoliko ljudi koje volim, pijem svoju kafu i gledam u daljinu, i ne pripadam nikakvim elitama.