Rambo Amadeus: Magarac treba da nam bude uzor

Rok filozof Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus ili Svetski Kilo Car, ruši stereotipe o lenjim Crnogorcima. Za njega je ova godina bila prilično radna. Posle učešća na "Evrosongu" i brojnim koncertima na festivalima, među kojima je bio i onaj na otvaranju Belefa, Rambo je otišao na zasluženi godišnji odmor.

Rambo Amadeus: Lepo je imati nekog za kog možeš sa sigurnošću da znaš da je gluplji od tebe, makar to bio i magarac

 

I ovog leta se sa porodicom na mesec dana preselio u kuću u Herceg Novom, gde je sa sinovima uživao u jedrenju na svom "Mikrotoneru", a zatim je nastavio koncertnu turneju po regionu. Poslednji nastup imao je krajem avgusta na međunarodnoj omladinskoj manifestaciji "Bitolj otvoreni grad", gde je navodno stigao na magarcu.

- Moja publika nije mnogobrojna. Ne punim stadione ni hale, ali su ljudi međusobno slični, gde god da nastupam - rekao je za "Večernje novosti" Rambo Amadeus. - Volim da sviram. Imam odličan bend s kojim pravim dobru atmosferu na svirkama, bez obzira na to o kom gradu na Balkanu je reč. Bitolj je izuzetan. Početkom 20. veka tamo je bilo 37 diplomatskih predstavništava. Turski reformator Kemal Ataturk je upravo tamo primio duh Evrope, koji je kasnije utisnuo u Tursku svojim reformama. Drago mi je da u toj kulturnoj prestonici imam publiku. U Bitolj sam stigao autom, a vest da sam doputovao na magarcu je, naravno, izmišljotina žute štampe, u cilju zabave čitalaca.
 

Bili ste disciplinovani biciklista, a u međuvremenu ste postali heroj na magarcu?

- Bicikl vozim iz hobija, magarac je bio angažovan za potrebe šou-biznisa. Ali bicikl i magarac imaju zajedničku osobinu. Ne zagađuju okolinu, a magarac još đubri zemlju, što je za svaku pohvalu.

Kada neko pređe na magarca, kod nas kažu da je pao sa konja. Dokle će u Srbiji od goreg biti gore?

- Kaže se i "šest noga, dve više, dve glave, isto misle", za čoveka koji jaše na magarcu. U Srbiji je dobro, ali moglo bi da bude odlično. Važno je pokrenuti talas optimizma i kreativne energije. Naša zemlja je plodna, leži na termalnim vodama, ima vetra i hidropotencijala, a hrana i energija su najunosniji poslovi bliske budućnosti. A opet, Srbija je energetski potpuno neefikasna, troši pet puta više energije po zarađenom evru nego, na primer, Danska. Dalje, Srbija leži na toliko reka i kanala, a navodnjava se samo četiri odsto obradive površine. Nekad smo proizvodili enormne količine mesa, a sad ga uvozimo iz Holandije i Argentine. Zašto?

Možda zato što vređamo magarca, upoređujući ga sa lošim osobama, a ta plemenita životinja je simbol održivog razvoja?

- Kako ko. Neprosvećeni i lenji ljudi vređaju sve oko sebe, jer time smanjuju neprijatnu činjenicu da ništa ne znaju ni o čemu. Lepo je imati nekog za kog možeš sa sigurnošću da znaš da je gluplji od tebe, makar to bio i magarac. Radni ljudi treba da znaju da država ne može da im nađe posao, već moraju sami da se pokrenu. Mnogo je ljudi u gradovima bez posla, a zemlja stoji neobrađena. Seoski turizam je nešto što raste, globalnim otopljavanjem planine i reke Srbije postaju sve zanimljivije za letnje odmore. Tu je isto leži rešenje.

Kao ambasador Unicefa često ukazujete na ekološku (ne)svest na Balkanu. Ako je ekološka svest nešto što mora da se razvija i za šta se obrazuje, koliko vremena treba da prođe da bismo se opismenili?

- Pristojno je da svaka javna ličnost ustupi deo svoje popularnosti za nešto korisno. Ona mi je pala s neba, i čini mi se normalno da je ponekad ustupim potrebama razvoja društva. Nije ni interesantno laprdati samo o novim pločama i kasetama. Generacije koje sada imaju deset godina, kada dođu na vlast, biće ekološki osvešćene. Ako ne budu, nužda će ih naterati. Što mi budemo bezbrižniji, našoj deci i unucima će biti teže.
 

Da li bi ekološki komunizam bio prava stvar za Srbiju?

- Ekološki komunizam je nužda. Nije to neko salonsko proseravanje, nego put da se spasi planeta. Uz trud, poštenje i volju Srbija može da bude raj za sve njene stanovnike. Ali ta inicijativa mora da krene od svakog pojedinca, ne može vlast da menja naše navike i poglede na svet. Kad budem video više cveća i zelenila po balkonima, onda ću znati da su ljudi sazreli za razvoj. Upravnim merama se može postići mnogo, a one su besplatne.

Koji je vaš sledeći projekat u pogledu ekologije?

- Eksperimentalno ću ugraditi na mom "fići" HHO generator, koji iz vode elektrolizom vadi vodonik, gura u karburator i smanjuje potrošnju za 30 odsto. Vodonik je problematičan kod skladištenja, ali genijalnost ovog izuma je u tome što se skladišti voda, a iz nje vadi toliko vodonika koliko je tog momenta karburatoru potrebno, pa nema opasnosti od nekontrolisane eksplozije.