Bio sam kockarski đak Lepe, Marinka, Bešlića

Mirko Kodić (54), poznati harmonikaš i kompozitor, godinama je bio jedan od najvećih boema u muzičkom svetu. O tome šta je sve propio i prokockao, kako je ostao bez ičega, pričala je cela estrada. Odavno je Kodić raskrstio sa burnim životom. Ne zalazi u kockarnice, izbegava čak i kafane, ali ne žali ni za čim što je izgubio.

Ne žali ni za čim: Mirko Kodić

- Imao sam poroke, pa šta? Nikad se nisam drogirao, nikad nisam bio gej. Pio sam - svi su pili! Kockao sam se sa svojim parama, nisam prokockao tuđe. Menjao sam žene. Pa šta? Živeo sam punim plućima, dani su mi bili prekratki za sve što sam hteo. Beskrajno sam uživao u svemu što sam radio. Mladost, popularnost, lepota, ludilo. Jurile su me žene i ja sam jurio njih. Grešio sam, ali i greške imaju svoju draž i lepotu.

Ne kajem se ni zbog čega. Pio sam, ali nikad čašu nisam slomio, nikad se ni sa kim nisam potukao - iskren je Kodić.

Zašto ste prestali? Prokockali ste sve što ste imali?
- Prezasitio sam se. Samo sam se u jednom trenutku pogledao u ogledalo i rekao: "Mirko Kodiću, bilo je dosta!" I stao sam. Da se razumemo, mnogo bih voleo da sad drmnem jednu rakijicu ili da odigram jednu partiju ruleta. Ali, svestan sam da ne bih mogao da se zaustavim na jednoj čašici i jednoj partiji ruleta. Mnogo je lepo sedeti za kockarskim stolom, imati novca, ispijati pića. Nemam pojma koliko sam potrošio, niti sam ikada brojao. Ne žalim što sam ostao bez materijalnih stvari. Srećan sam što me poroci nisu zdravstveno urušili.

Pričalo se da ste najbolji kockar na estradi, da vam nema ravnog...?
- Nikad nisam bio najveći kockar. Bilo je mnogo većih i boljih od mene - Lepa Lukić, Zoran Kalezić, Toma Zdravković, Marinko Rokvić, Halid Bešlić... Od njih sam učio, bio sam njihov đak, ali sam i uživao s njima. Niko od nas, u stvari, nije bio pravi kockar. Igrali smo iz zadovoljstva, uživali smo u tome i nikome nije bilo važno da li će nešto zaraditi ili izgubili. Stvarno nemam pojma koliko para se tu obrtalo. Nikad nisam kalkulisao, nikad nisam znao vrednost novčanica. Čak nikad nisam ni svirao zbog novca, već iz srca, a ljudi su davali novac. Bio sam najskuplji harmonikaš u SFRJ! Ne zato što sam najviše tražio, već zato što su mi ljudi najviše plaćali.

Na estradi ima mnogo droge, kako ste odoleli tom poroku?
- U to vreme droge nije bilo kao danas. Nekad se na trenutak osetim neprijatno, jer mnogi smatraju da nisam kul, jer se ne drogiram. Droga je uzela maha u celom društvu, pa ni estrada nije imuna. Neki to rade sa ponosom, verujući da nekome dokazuju da su u trendu, neki se kriju od mene kad šmrču. Ali, ko sam ja da bilo koga kritikujem ili osuđujem? Neki prosto ne mogu da izdrže teret stvarne ili lažne popularnosti. Bez pripreme su upali u haos, ne znaju šta je jesti pola kifle i pola jogurta za ručak, jer nemaš ništa više. Odmah su se dočepali bifteka i dom perinjona, pa ih udarilo u lude glave.