Egipaćani pevali na srpskom
Aleksandar Sanja Ilić (61) vratio se iz Alžira gde je održao koncert sa Balkanikom na džez festivalu u gradu Konstantin. Kako kaže, očekivao je da će Alžirci da otkinu na srpske trubače, ali to se nije dogodilo. Koncert nije prošao loše, naprotiv dočekani su i ispraćeni ovacijama publike.
- Navikli smo da kada se pojave trubači, bez obzira da li sviramo u Srbiji ili u Evropi, u sali nastane delirijum. Međutim, u Alžiru se desila čudna stvar. Od prvog takta cela sala je bila na nogama, ali svi su skandirali i uzvikivali. I to je potrajalo tokom čitavog nastupa, a ovaj koncert bio je jedan od najboljih koje smo imali za 12 godina postojanja Balkanike - kaže Ilić.
Gde publika najbolje reaguje na vašu muziku?
- Ne mogu da kažem gde, jer svi dobro reaguju. Verovatno zato što je jezik muzike univerzalan, svi ga prihvataju kao emociju, a ne kao muziku onakvu ili onakvu. Poenta u umetnosti je emocija, da postoji nešto što čovek kao umetnik daje gledaocima, slušaocima, čitaocima... Još kada se ta emocija vrati kao što se dešava na našim koncertima, onda je to doživljaj koji je teško opisati. Čim izađem na scenu odmah osetim da li je publika poludela na početku koncerta ili treba da ih podgrejemo. Mi želimo da zabavimo narod i da oni kroz tu emociju osete i duh Srbije, naše običaje, tradiciju koji mi na diskretan način prenosimo.
Kriza i na našim vratima- Osim Bregovića, Kusturice i nas nisam video na festivalima nikog drugog i pravo da vam kažem ne znam ko još osim nas ima prolaz u svetu. I mi jedva prolazimo jer imamo 25 članova u grupi. Čak i Bregović ima osam ljudi, a mi smo odavno prešli tu cifru i uopšte mi nije jasno kako mi uspevamo da odemo u sve te zemlje sa 25 ljudi. Ali, kako kriza sve jače i jače udara na naša vrata moguće je da će se i Balkanika malo smanjiti brojčano stanje sa 25 na 20 ljudi - kaže Sanja. |
Koja je privilegija vašeg posla?
- Privilegija je što sam jedan od retkih čak i svetskih kompozitora i muzičara, koji je imao priliku da svira u Kairskoj operi kada je sa nama Muslimanski hor pevao Hilandar na srpskom jeziku. E, to je nešto zbog čega je samo taj trenutak u životu umetnika dovoljan i vredan.
Koliko se kao kompozitor oslanjate na srpsku tradicionalnu muziku?
- U njoj nalazim inspiraciju, ali ne bih mogao da kažem da sam čuvar srpske tradicionalne muzike, jer me to i ne interesuje. Mislim da postoje ljudi koji treba time da se bave. Osim toga smatram da najbolji etno-zvuk treba da se čuje na mestu gde je i nastao - na selu.
Zašto je vaša muzika popularna u svetu?
- Ne kažem ja da je popularna i ne volim da se hvalim kao što to rade drugi. Mi sve imamo dokumentovano. Na svako putovanje nosimo tri kamere, slikamo koncerte i već smo uradili 21 epizodu serijala "Balkanika u svetu". Nema laži, nema prevare i kad kažem da je bilo ludilo u Šangaju ljudi to lepo vide i čuju. Nije lako otići u svet, jer ova država ne pomaže, pa kada drugi pričaju da idu po svetu nije tačno. Ali, nema veze. Šteta što radimo u ovo vreme, ali nekako nas istorija uči da su u najtežim trenucima ljudi doživljavali renesansu i pravili najveća dela. Mada mi se čini da je za kreativnost potreban mir, a ne uzburkana vremena u kojima treba mnogo raditi.
Ko dolazi na vaše koncerte?
- Isključivo stranci. Mi ne sviramo tamo gde se pojavljuje naša publika, jer pravo da kažem potpuno mi je besmisleno da odemo u Tursku i kome da sviramo, osim Turcima.
