Najjadniji frontmeni ubedljivo
Dosta je veličanja pevača, bendova ili pesama. Muzički magazin NME je u to ime sastavio listu najjadnijih frontmena svih vremena.
Queen i "Stonsi" verovatno ne bi bili to što jesu da nisu imali jednog Fredija Merkjurija, odnosno Mika Džegera. Nekada je harizma pevača bitnija od drugih stvari. Pogledajte bendove koji su "zaglavili" sa jadnim frontmenima...
Najjadniji među jadnima je Čed Kruger iz benda Nickleback. Muzički magazin NME piše da je Čed "duh Božića koji dolaze jer je sveznalica".
"Nije privlačan, a njegova kosa, ono po čemu je jedino poznat, ništa ne valja. Toliko o njemu".
To nije sve o njemu - ranije ove godine je jedan sajt za muzičke blogove predstavio program koji iz svih brauzera i rezultata Internet pretraga briše bilo kakvo spominjanje grupe Nickelback, kao i frontmena Čeda Krugera.
Iako nije na prvom mestu ove liste, Bono Voks, frontmen benda U2 je dobio najgore epitete od svih.
"Toliko je odbojan da čak i muzika koju bend svira, a koja je dobra, zvuči odvratno. Da li ga mrzimo zbog toga što je 'dobročinitelj', što je 'zabavan' ili što nosi naočare za sunce? Ne znamo...".
Treće mesto na listi jadnika pripalo je Džonu Borelu iz benda Razorlight jer "glumi rok zvezdu, a u stvari je narcis koji pokušava da zvuči kao Simple Minds", dok je četvrto mesto pripalo frontmenu benda Coldplay Krisu Martinu.
"Zar ne bi bilo bolje da piški u krevet, na neki zapadnoevropski, umetnički način, nego da izgleda kao da je 'navučen na život' u 'srećnoj', šarenoj odeći koju su nosile All Saints?"
U prvih pet plasirao se i Fred Durst iz benda Limp Bizkit, koji je "nesnosan na više nivoa".
"Od odvratnog glasa, do odvratnog, crvenog kačketa koji nosi, teško je gledati ga, a ne misliti da je smrt muzike blizu..."
Frontmeni koji su svojom pojavom, albumima i načinom izvođenja numera "zaslužili" mesto na ovoj listi su još i Mark Nofler (Dire Straits), ili "originalni gangster kojeg ljudi često mešaju sa učiteljem", Patrik Stamp (Fall Out Boy) "koji mora da skače na bini da bi ljudi shvatili da je frontmen", Trevis MekKoj (Gym Class Heroes) čije su mane to što je previše anoniman i što njegovi tekstovi ne govore o nekim "ozbiljnim" temama, Roj Strajd (Scouting For Girls) i Pol Hiton (The Beautiful South).
