"Srbe i Hrvate veže muzika"

Beograd i Srbija imaju svoju istoriju i kulturu i ljudi niskih strasti nemaju šta da traže ni tamo, ni u Zagrebu. Ipak, kukolja ima svuda, kaže popularni pevač i frontmen grupe "Parni valjak" Aki Rahimovski .

Počevši od sutra uveče, Aki Rahimovski i "Parni valjak" će se pet puta zaredom popeti na binu Sava centra. Nije to mala stvar. Dan žena, pa sutradan, pa dan posle, pa sve do 12. marta, kad će održati poslednji koncert u nizu. I to sve "bez struje"! A šta će ponuditi publici, otkriva upravo pevač čuvenog zagrebačkog benda.

Kad neko dođe na koncert da vam oda počast, nema mesta za osećaj straha ili širenje negativnosti, jer ga ponese pesma: Aki Rahimovski

 

- Uvek kažem, veliko poverenje publike, koje čak i obećanje da više neće biti koncerata posle petog nije moglo da pomuti. Jednostavno, taj odnos ne želimo da izgubimo. Veseli nas što će Beograd videti Parni valjak "bez struje". Imali smo takav koncert 1994. godine u Zagrebu, ali od tada je prošlo mnogo vremena pa ćemo sada svirati i nove pesme. Iako zvuči nerealno da se u pet dana svira i peva, mi ćemo stvarno dati sve od sebe.

• Da li će koncerti u Sava centru biti identični ili ćete ubacivati neke promene?
- Koncerti su zamišljeni kao velike žurke i biće vrlo spontano. To je prednost ovakvih nastupa, jer se neke stvari jednostavno ne mogu osetiti u Areni. Bitno je biti blizak s publikom, doživeti trenutak kad prestaju da postoje ljudi s jedne strane i Parni valjak s druge, već se svi stapamo u jedno. Divan je osećaj izbrisati tu granicu. Posle samo jedne pesme nestaje i trema i nervoza. Još će nas na ovim koncertima biti više od 15 na bini. Tu su prateći vokali, violinisti, mi... I sve će to trajati više od dva sata.

• Kako komentarišete Željka Joksimovića i Ninu Badrić kao izvođače na Evroviziji?
- Moram priznati da je varijanta s iskusnim izvođačima mnogo kvalitetnija, jer iskustvo igra glavnu ulogu. Klince, odnosno neiskusne pevače, ne možete poslati na tako veliki festival. Iako je Evrovizija malo izgubila na značaju, i dalje je prestiž učestvovati tamo.

• Dino Merlin je prošle godine tri puta napunio Arenu, dok je Oliver Dragojević rekao da nikada neće kročiti u Srbiju...
- Ne bih pričao o mojim kolegama. Ipak je izbor u nama. Pesma ne poznaje granice, ona treba da bude čista, a mi da budemo emisari dobre volje. Drago mi je da Hrvati u Srbiju dolaze preko muzike i obrnuto. Ljudi s kojima sam se družio pre rata i dalje su su moji prijatelji i to se nije promenilo. Umetnost i sport ne treba da trpe politiku.

• Da li ste se pre dve godine osećali ugroženo kad ste dolazili da svirate u Beograd?
- Nema razloga za strah. Računali smo na jednu Arenu, a dobili smo dve. Beograd i Srbija imaju svoju istoriju i kulturu i ljudi niskih strasti nemaju šta da traže ni tamo, ni u Zagrebu. Kad neko dođe na koncert da vam oda počast, nema mesta za osećaj straha ili širenje negativnosti, jer ga ponese pesma. Ipak, kukolja ima svuda. Evo, pogledajte fudbalski svet. Hajduk i Dinamo imaju isti odnos kao Zvezda i Partizan. Postoji jedna manjina koja je negativna, ali najvažnije je da se mladi ljudi obrazuju, upoznaju s istorijom i postaju širokoumni. Pametan čovek nikad nije negativan.

Bora je trebalo da mi kumuje   Bora Čorba - nesuđeni kum • Čuli smo da ste u vreme najvećeg prijateljstva s Borom Čorbom trebalo da se okumite... - Činjenica je da je to trebalo da se desi u mlađim danima, ali to je davna prošlost. I dalje sam prijatelj i sa Borom, a i s tom gospođom, koja sada ima porodicu i svoj život.