Bora Čorba: Popio sam Dunav, Savu i obe Morave
U svojoj novoj knjizi “Šta je pesnik hteo da kaže”, frontmen grupe Riblja čorba Borisav Bora Đorđević (59) prvi put je otkrio mnoge nepoznate detalje iz svog burnog života i uspešne karijere. Sa mnogo poštovanja pisao je o pokojnoj supruzi Dragani, ali i o ljubavi koja je buknula 2005. godine između rokera i njegove sadašnje žene Aleksandre (31), s kojom se venčao 19. novembra 2009. godine na Rudniku.
Na pitanje da li je istina da više ne konzumira alkohol, Bora odgovara:
- Alkohol više ne pijem jer ne želim da mi smeta u privatnom životu, ali i u poslu. Tako mi i treba kada ne znam da pijem! Prvi put sam prestao 2000. godine kada sam imao ozbiljnih problema sa zdravljem. Jedan pogled na mrtvačnicu na intenzivnoj nezi Kliničkog centra bio je dovoljan da shvatim neke stvari. Devet godina nisam ga konzumirao, ali onda sam ponovo počeo. Popio sam Dunav, Savu i obe Morave, ali prestao sam ponovo pre sedam meseci i želim da ostanem pri tome.
Bora kaže da je novom knjigom hteo da kaže neke stvari koje do sada možda i nije rekao.
- Želeo sam da ljudi saznaju neke stvari koje do sada možda nisu znali, a verujem da će ih zanimati. Ima mnogo biografskih elemenata, a objasnio sam i zašto sam pisao neke pesme. Pisao sam i kako mi je nedostajala moja sadašnja žena Sandra kada sam svirao jednu Novu godinu u Rumi pa je posle toga nastala pesma ‘Minut sa njom’ koja je najbolje oslikavala moja osećanja.
Takođe, prozvali su ga da niti deo knjige nije posvetio bivšoj supruzi, na šta Čorba odlučno kaže:
- Naravno da to nije istina i svako ko je imao priliku da pročita knjigu mogao je da vidi da sam o njoj pisao sa puno poštovanja.
Za rođendan, 1. novembra, dobio je poklon od žene, ali nije želo da otkriva detalje:
- Naravno da mi je Aleksandra poklonila nešto, ali razumećete zašto ne želim da govorim o detaljima. Ona je u svakom slučaju čarobna žena i ja sam vrlo srećan i zaljubljen pored nje.
Deo knjige je ispunjen i pričom o Borinom prijatelju Džoniju Štuliću.
- On je za mene sjajan čovek, poštujem njegovu ličnost i delo, njegov integritet kao umetnika. Nismo se skoro čuli telefonom, ali poslednji put kad sam bio kod njega mrtav ozbiljan ubeđivao me je kako treba da igra fudbal u ‘Crvenoj zvezdi’ i da požurim da ga prodam jer mu zbog godina polako ističe vreme. Džonija treba prihvatiti takvog kakav jeste ili ga ne prihvatiti.
